Beogradske opštinske novine

Општинеке Новине

Стр. IV

Д-р Драг. Радишић N Шеф Санитета "ТГ ~Р: Б. О Занатским школама

Занатским школама, као нарочитој врсги техничко-практичних институција за образо•вање тгодмлатка поклања се у овима државама знатна пажња. Умножавање и разгранавање индустриских и техничких предузећа изиокује све већи број стручног и квалификоааног особл>а. У колико су више техничке школе задовољавале потребу за стручним и квалификованим особљем у управама појединих предузећа, ниже оообље, мануелни радници билн су у почетку самоуци, «оји су изучавали занат код појединих мајстора — како су знали и како су могли. Од памтивека је, додуше, вођена извесна контрола о 'оапособљавању раднога подмлатка за занате по систему издавањ.а „мајстораких" и „калфеноких пнсама" од појединих еснафа или занатских удружења. Међутим, прво оспособљавање деце за занате, тако звано „шегртовање", остављено потпуно увиђавности и вољи појединих мајстора, није било особито примамљиво за децу и почетнике. Постепено, но угледу на напредније земље, са развијањем индустрије, појачав-ала се и потреба систематисаног тколског образовања деце и младежи у појединим занатим-а. Стварање засебних школа имало је своју еволуцију, пошто је било скопчано са знатним трошковима и са прелазом из једног примитивнијег схватања о потреби образовања занатског подмлатка ка модернијем и рационалнијем. Првобитно били су 'Стварани тако :звани „вечерњи курсеви", што ће рећи поучавање шегрта у основним знањим-а и писмености после дневнога рада. Ти „курсеви" помагани делом од појединих еснафа, трговачких удружења, општине и државе, представљали су зачетак рада на образовању занатоког подмлатка. Треба се сетити да су „шегрти" некада рекрутовани од деце која или нису хтела или нису могла имати ни основно школско образовање. То су, у ствари и у великом проценту били аналфабети. Вечерњи куосеви, претворени доцније у „вечерње школе", морале су имати за задатак да децу на занатима науче писмености, основном и најпростијем рачуна^У, и цртању. Наставници су били учитељи ооновних, народних школа, или пензионисани наставници гимназија; а „вечерње школе" било је друго, лошије издање основних школа. Није нимало чудно што „вечерње школе" нису показивале потребне резултате. Деца коЈа су по цео дан радила тешке послове код маЈстора « била уморна морала су у вече, кад је време одмора, да при вештачкој све-

тлости уче у школи. Настава која није вођена на неком одвећ рационалном и практичном плану, и била остављена личној увиђавности наставника, без ствар-не и редовне контроле, без праве управе, са децом која ^су била преморена и нимало одушевљена накнадним напорима у школи, давала је слабе резултате. Уређење општих занатоких и занатскотрговачких школа доцније је регулисано уредбом и надзор над тим школама стављен у компетенцију Министарства Народне Привреде. Наставни програм је био: 1. Српски језик 2. Р.ачуница 3. Геометрија са геом. цртањем 4. Стободно цртање 5. Земљопис 6. Оанови физике и механике са експериментима 7. 0ШОВНИ појмови из хем^ије и технологије 8. Хигијена 9. Занатско књиговодство са основима замонодавства. Школе су биле тодељене на три разреда. Предавања су трајала од 1. септембра до 1. маја, а држана су увече, — ио потреби и ,,према локалним приликама" и у недељу пре подне. Доцнијим Законом >о Занатским Школама и Женским Занатским Школама ове су школе стављене под надлежност Министарства Трговине и Индусрије. Управа и надзор (чл. 6) над свима овим школама вршило је Министарство Трговине. Али ако су се такве школе отВ 'арале на терет државног буџета, општине су дужне (чл. 4) да дају локале, огрев и осветлење. Усвојена је недељна настава. Данашње стање занатских школа намеће извесне рефлексије и жељу да оне буду на висине данашњих социалних потреба. Директор техничке наставе Едмон Лабе објавио је недавно у париском Журналу (од 20 јула ов. год.) чланак Се цие сЗоИ е1ге 1'арргеп1Ј55а§е? Врло речито овај Француз указује на значај практичног и техничког образовања. „II *а11аИ, је 1'ах (И1, сЈез оиупегз... Роиг се1а поиз ауопз ог^апјз^ ип у&"Иађ1е арргеп{Ј58а§е, ип уегј{ађ1е епбеј§петеп1 ргоЈеббЈоппе!... Иои5 ауопз с!' ађогсЗ уои1и (Јоппег с!и рајп аи реир1е, саг И тап§е". („Ја сам рекао: треба нам радника... Тога ради организовали смо праве занатске школе, праву професионалну наставу... Хтели смо у првом реду да дамо хлеба народу, пошто он мора јести...") 'Смисао и важност занатско-техничких школа није се могао краће изразити. 0'сШосо-