Beogradske opštinske novine

Стр. 26

Општинске Новине

Свакако је добро игто се повећала лотрошња воћа, које савремени начин »схране сматра једним од артикала рационалне и добре «схране. Потрошња шећера је, такође, опала али и онда када је била највећа (1925. год. 28.1 кг.) још увек је била мала према висини иотрошње 1Код народа централних и западних ев!ропских држава. Млека трошимо мало. Разлога овако малој 11017 опш.и свакако има и сувише. Али је неоспор!но да се млеку, као све значајнијем ороизводу у исхрани, мора посветити озбиљна пажња. Американци врше велику пропаганду за иовећање потрошње млека. На сваком месту које служи телесним вежбама увек се раздају пропагандистички летаци „млеко даје најбољу снагу!", а недељом и празником женском свету се редовно деле плакате: „Млеко даје лепоту!". У многим струч!ним публикацијама, на сваком згодном месту стоје иописани ови ретци: правилна исхрана деце је прва дужност нације. Свако дете од 1—16 тодина мора пити дневно литар млека. Дете у расту треба да гаије најмање 3 / 4 литра дневно; одрасли % литра. Млеко, здравље, рашћење — у нераздвојној су вези. Наведосмо ово неколико података који су свакако од интереса, јер нас раздваја још врло мало времена када ћемо и ми морати повести озбиљну и систематску пропаганду за повећање потрошње млека. Друли артикал, исто толико важан као ;и млеко, жоји се код нас мало троши јесу ј.аја. Међутим, и јаја савремени начин исхране сматра одличним прехранбеним материј алом. Што се потрошње алкохола тиче, она нам, такође, пружа интересантне податке. Ракије је трошено на главу 1924. год. 10.3 лит., а 1928. год. 7.6 лит.; вина 1924. год. 32.3 лит., 1928. год. 22.6 лит.; пива 1924. год. 55 лит., 1928. год. 36.4 лит. Погрешно би било на оонову ових података говорити о слабљењу

потрошње алкохола у престоници из којих других разлога, сем из разлога чисто материјалне природе. Као што видимо, овај летимични иреглед пружа нам ни мало повољну слику исхране престоничког грађанства. А познато је да непотлуна исхрана изазива разне поремећаје и физичке и моралне и етичке, затим утиче на појачање социјалних болести и разних социјалних порока, у првом реду криминалитета. Сигурно можемо тврдити, на оонову горњих података о исхрани, да би подаци о здравственом стању престоничких грађана морали бити још неповољнији. А то је сигурно, обзиром на слабе и рђаве хигијенске прилике под којима живи добар део престоничког етановништва. Данашње стање исхране престоничког становништва, као што -смо видели, није нн мало повољно. А то је проблем око кога се стиче и из кога произлази низ многобројних питања првоклаоне социјалне важности. Нема сумње да би >се у данашњем стању исхрапе могао наћи добар део узрочника многим неповољним појавама, које нису ништа друго него симптоми проузроковача. Верујемо, стога, да је ово питање и за нас постало актуелно. У блиској будућности њему, као и свему ономе што је с њим у вези, мораће се поклонити озбиљна пажња. Као први корак на томе послу треба да буде одлука општинске управе да се организује и обезбеди што боље прикупљање података о потрошњи најважнијих предмета исхране у нашој престоници. За указивање на постојање проблема могу се употребити макар и приближно тачни подаци. Али за одређивање извеоне политичке акције за деловање у овом или оном правцу у вези са истакнутим проблемом морају се имати прецизни и тачни подаци.

ЧР