Beogradske opštinske novine

Општинеке Новине .'..л.. ... ... —— Стр. 3® Бројни однос Београђана по матерњем језику*

Обрађујући еве даље материал добивен погаисом ста«овни,штва у Београду од 15. априла о. г., Статистичко Одељење Општине београдске завршило је класификацију грађана ло !матерњем језику. Званична рекапитулациона табела биће публикована у наредном броју „Београдакнх Општииских Новина". Резултати који су добивени несумњиво ће интересоват.и и ширу јавност. Зато сматрам за тотребно да саостштим неколико значајаијих података. Разумљиво је само 1 по себи да највише београдских становника имају српоко-хрват■ски матерњи језик. Од 226.289 стано«ника колико их Београд укупно има, њих 186.607 изјавили су да им је матерњи језик српск«. То знавд, процентуално (изражеио, 82 од сто (тачно 82,5%). Другим речима више него четири петине београдског становништва го 1 вори владајући језик земље. Али овај однос није једнак ако се шосматра станоеииштво одељено по полу. Онда излази да међу самим мушкарцима њих скоро 85 процената (равно 84,7%) говоре српски, а међу женским!и напуних 80 процеиат-а (79,6%). Не само што је мушко становништво у Београду у опште претежније, него је диспропорција још већа код становништва српско-хрватског матерњег језика. Тако на 1000 мушкараца у опште долази у Београду 780 жеиских, а на хиљаду мушкараца српскохрватског матерњег језика свега 741 жевска истог језика. Становника са еловеначким матерњим језиком има у Београду евега 5334; они према томе сачињавају 2,3 процента београдског становништва. Али.међу њима је више жена (2978) него мушкараца (2356). Њихове женске партици!пирају са пуна три процента, а мушкарци са мање од два (1,9%). Ако се укупном броју српеко-хрватеког матерњег језика дода број становника са словеначким матерњим јез1Иком, укупан про•ченат Југословена иење се на скоро 85 процената (мушки 86 и по од сто, женске 82 и по). После српско-хрватског нај^више становника београдоких има руски матерњи језик Укупно 9.432 становника. Ово су у опште први аутенти1чни гаодатци о броју Руса у нзшој престоници (за ©реме пописа од 1921 године, Руси још ниеу били имигрирали). Последњи пут сам саопштио број руских поданика који је за внше него хиљаду мањи од овог броја; то је по себи јасно, јер је већ велики број Руса примио наше поданство. •^ купан број руских емиграната у шрестоници износи окоро пуних 10.000 душа. Јер еу миоги м еђу њима изјавили и неки други матерњи *) Експозе дато представницима београд ске штампе од стране потпредседника Д-р Милослава Стој адиновића.

језик а не руеки, Тако је у пописним листовима нађено 199 лица са монголским матерњим језиком, 107 лица са јерменским језиком (међу њима има и таквих који не воде порекло из Руоије), по неколико лица естонског матерњег језика, литванског, черкеског, ђурђианског, летонског и т. д. Између 9.432 лица са руеким матерњим је- • зиком, нађено је мушких 5.645, а женских 3.787. Ови Руси заједно сачињавају 4,2 процента београдаког становништва; 'њихови мушкарци 4,5%, а њихове женске 3,8%. Незнатно мање од руског језика, заетупљен је у Београду немачки. Свега је попис нашао 9.329 лица са немачким матерњим језиком или процентуално 4,1. Од тога броја ]е мушких 3.775 (3 од сто), женских 5.554 (5,6%). Женских је, дакле, несразмерно више са немачким матерњим језиком него имушких. Иза немачког матерњег језика, најраалрострањенији је словеначки чију сам висину раније исказао. Иза овога долази одмах маџарски. Стаиоиника београдских са маџареким матерњим језиком има скоро 5.000 (равно 4.980 или процентуално 2,2). Мушких је међу њима такође мање него женских. Ових првих је 2.042 (1,6%) а других 2.938 (3%). За маџароким језиком долази чешки, ко,га у Београду говоре као свој матерњи језик 2,332 лица. Сло;вачки је језик оделито споменут са укупно 650 лица. И међу Чесима и међу Словацима више је женски« него мушких (Чеха 1.077, Чехиња 1.255; Словака 196, Словакиња 454). Још само Румуна има преко хиљаду, укупно 1.147 (од тога броја на мушке отпада 554, на женске 597). Мало поташкоћа код обрађизања материала билочје код Је-вреја који су врло ; 'често означавали јеврејски језик као матерњи. Таквих лица има 1.651, ма да очигледно да ни старојеврејски ни њихов новији „жаргон" нису у толиком броју заступљени у Београду. Поред тога 605 лица су означили шпањолски језик као матерњи. Ако се узме у обзир да међу лицима која су означили јеврејоки матерњи језик већина станује на Дорћолу, онда није тешко повући закључак да је становништво лгод јеврејеки1М језиком углавном разумевало шпањолски. Зато се не би погрешило кад би се узело да етановништва са ш!пањолским матерњим језиком има у Београду око 2.000; остали Јевреји еефардеких обреда означил1и су ерпски матерњи језик (свега Јевреја по вероиспо!веети ,оба реда има у Београду 7.443). Лица са осталим матерњим језицима било је у Београду на дан 15. априла о. г. снволико: арнаутског 877 (854 мушкараца, 23 жевске); француског 494 (157 мушкараца, 337 женске); грчког 414 (по 207 мушких и