Beogradske opštinske novine

Општинске Новине

женских); италијаиошг 337 (160 мушкараца и 90 женских); енглеског 126 (66 мунжараца и 61 же»ска). Кад се још иаувму језици споменути код руоког, 'ових осталих језмка има једва више од једие хиљаде. Према иоеледњем пошису од 1921 године, однос се прилично изимеиио. Тада <зу стаиовниц1и српско-харватског матерњег јез;ика сачињавали скоро 88 процената етавовништва (а сад 82 и по). 'Сло^венци оу тада сачињавали мало више од једног процента (сад окоро 2 и по). Ови други еловенски језици заједно нису имали становика ®ише од 3 процента (управо 2,8%), сад два пут више. Немци |партиципирају боље за цели један проценат, а Маџари исто тако, Арнаути и Талијани су углавном задржали евоје раније учешће, па чак и незнатно релативно опали. Ма колико тод да релативио учешће нашег живља међу београдским етановништвом опада, мора се ипак наглаеити да међу оеим европоким престоницама ретко где да има владајући језик овако импозантну процентуалну висину. Поред тога, не треба заборавити да се је највећи део инојезичног етановништва доселио у Београд поеле рата. У колико то досељено становништво гоокаже тенденцију да овде етално оетане, у толико ће теже оно моћи да избегне природом и еоциолошки утврђеном процееу амалгамирања и претапања. То нам најбоље доказује ел>учај са пре рата доеељеним етранцима, које ми еад разликујемо од нас еамих једино, још по њиховим презименима. Из свега овога није тешко извући закључак да све елабија партиципација доминирајућег језика у нашој престоници не може и даље да напредује. Пре би се могло тврдити обрнуто 1 : да ће идући шописи наћи процентуално сви више етановника орпоко-хрватоког матерњег језика. •Ови се подаци односе еамо на матерњи језик, а не и на народност. Међутим, у пописним лиетићима еу била поетављеиа и питања о народности као оеећају становника. Кад буде, и ако буде потребно, ти подаци ће се такође искориетити. За сад, међутим, у Статистичком Одељењу ее испитује и пиеменоет београдског становништва, а да би ее онда прешло на друга, не мање важна, обележја. Верујем да ће ускоро бити потпуно искоришћен материјал овог по себи значајног пописа тако да ће Општина Београдска већ крајем ове године моћи да пружи јавности и један Статиетички Годишњак, први ове врсте, који ће згодно послужити >како за научне тако исто и за друге сврхе. Са задовољством констатујем да и друпи градови следују лепом примеру престоничке (јпштине на томе (пољу,

јер вредност статистике не може довољно да се нагласи у животу једнога народа. Нова Општинска Управа која је отпочела да уводи одређене сиетеме комуналног рада ематрала је да не сме ^изостати ни на овом пољу етва^ ри. За ово кратко време више ее није могло дати, а промене које 1извод1имо убрзавају процес рада и консолидације Општине.

ТАБЕЛА 5а. Сумарни преглед становника по матерњем језику

о.

Број присутних становника

о сз <ЈЈ Он

Матерњи језик

мушких

женских

свега

1

Српско-хрватски

107188

79419

186607

2

Словеначки

2356

2978

5334

3

Руски

5645

3787

9432

4

Немачки

3775

5554

9329

5

Мађарски

2042

2938

4980

6

Чешки

1077

1255

2332

7

Јеврејски и Шпањ.

1070

1186

2256

8

Румунски

554

593

1147

9

Арнаутски

854

23

877

10

Словачки

196

454

650

11

Француски

157

337

494

12

Турски

452

40

492

13

Цигански

199

223

422

14

Грчки

207

207

414

15

Италијански

160

177

337

16

Пољски

128

208

336

17

Бугарски

134

90

224

18

Монголски

127

72

199

19

Енглески

65

61

126

20

Јерменски

59

48

107

21

Цинцарски

36

16

52

22

Асирски

11

7

18

23

Холандски

6

4

10

24

Халдејски

4

3

7

25

Естонски

3

4

7

26

Осетински

4

1

5

27

Литвански

3

1

4

28

Шведски

2

2

4

29

Дански

1

3

4

30

Черкески

4

—

4

31

Ђурђијански

1

2

3

32

Фламански

—

3

3

33

Русински

1

1

2

34

Латишки

1

1

2

35

Летонски

1

1

2

36

Кинески

1

--

1

37

Португалски

1

1 1

38

Арапски

1

—

39

Фински

—

1

1

40

Норвешки

—

1

1

41

Непознати

33

29

62

Укупно |

126559

99730

226289