Beogradske opštinske novine

Општинске Новине

Стр. 47

Тамвих примера бшио ;је у току ирошле године 1, ад којих 5 мушиих и 2 женака. Ове године у I полгођу б.ило је таиви« случајева 6, од којих 4 мушка и 2 жеиска. О случајавима орошле године нема ближих података. По листама случајева из ове године 3 су била туберкулозна, сва три из Београда, сва три враћена са „нема меата", ова три умрла у амбуланти после три дана ношења у болницу и враћања и чекања на смрт; четврти случај са негаигурном ди(јагнозо(М нефритис (?) умро истог дана, пошто је са ових одељења болнице камо је упућен гараћен; пети 1с,лучај је од мане срца са отоком; шести иато од срчане изнемогласти. У амбуланти се и сад већ неколико дана налази једна болеаница са дијагнозом тубермулозе плућа од 1 ов. месеца, за коју у болниц!И нема места. Један од првих прописа боничног уређења морао би бити тај да се умирући и тамви који су биииву умЈирању ни у ком случају не смеју одбити од пријема у болницу, за њ(их би морало бити места. Убедљивијег али и жалоснстјег доказа за потребу једне оиштинске болнице Града Београда од ошог не може бити. У Немачкој /и бив. Аустрији и друпим земљама и много мање вароши од беопрада Илмауу своје градске болнпце, и троше на њих знатне суме. Поуедине вароши милијоне, читаве партије закључених зајјмова дају за подизање, проширивање и што боље унапређење болница! Ако поСле ових ивлагања ноку шамо дати изнеане опште погледе, можемо извести следеће ствари које ,за даљу оријентацију у раду општивског санитета могу бити од нористи. Пре сеега покушај са форсирањем такозваних периферних а!мбуланата не може се сматрати >као уапех, и не би се м-огли наћи давољни разлови: ,да се сличан покушај понови. Из^гледа да је Београд засићен, сатуриран установама ам^булантског типа, и да је не даље проширивање и умножавање њихаво саветно наго ионцептрисање њ(ихов1ог делања и рада у њима. Исто тако оно што је неопходно потребно јесте што боља и што целисходнија њиховз унутрашња организација: на растурање рада на све 1стране да би се показао што (већи чвсто фиктиван број уатаиова, него што већа ефикаано1ст рада појединих установа која се ноелизава интенз1и!вирањем рада •не да једна установа за имес,е,ц дана има 8 лекараких пре1гледа! — разумвом ноделом рада и употребом радноих снага. Није дакле, главно само повећавати број санитарних устанава, него ићи у првом реду за тим да те установе адповарацу стварним и преким потребама шрађаватва, и да рад у њима буде ефикасан и сврси сходно организован. Умножавање пре^ијалишта и амбуланата, код већ постојећег великог броја таивих уотанова, значи само повећавати већ постоуећу плетору — док остале незадовољене потребе грађанства потреба за помоћи лекарске и социјалне у ог-

ромном броју тубериулазних боле^сн^ика, скоро и непоиренуто гаитање о лекарској и социјалној заштити трудних жена, породиља и мале деце захтевају највећу и најовбиљнију пажњу. У том пагледу указује се за будуће општинским 1санитарним установама широко поље рада. И ове установе су у извесном смислу живи оргаиизам и у непосре!дно|ј вези са животом друштва и средине у којој су. Па као такве и оне расту и развијају ^се са сеајим друштво!М и авојом 1арединам, али исто тако и са циљавима које су себи ноставиле. Сматрајући да је потреба Београда за установама амбулантног ти)па са по!С!ТО'јећим установама задовољвна, остаје као најпречи задатак даљем раду стварање и развијање таквих установа које ће одговарати још незадовољеним потребама, у првом рсду потребама за лекарском и социјалном брипом о туберкулозним болесницима, и потребама леиарске и социјалне помоћи трудним жанама, породиљама и малој деци, У том правцу нотребно је што више интеи(зив|ирати и јразвити, нарочито у правцу соцнјалпе помоћи, рад дечје амбуланте и амбуланте за жевске болести и порођаје, и убрзати рад на (стварању бар (једног или два општинска диспанзера за туберкулозу. Испед гавега тога као наухитнија И' најиреча потреба за здравствено стање Београда, потребан је рад на подизању једне градске, општинске болнипе у Београду. Грађанство Града Београда не сме у случају болеоти бити и даље остављано на милост и немилост Опште Држав^не Болнице која је намењена специјалним потребама целе земље, наставним потребама универзитета и потребама научног рада медицинаког факултета и лекара коуи се одају 1научном раду или раде на свом теор!ијском изображењу. Општинска Болница Града Београда имала би у нрвом реду да подмири најхитније потребе грађанства за болничком помоћу, потребе које и у нас као и у о;аталим културним центр^има из године у годину расту. Ако узмемо 5 по!стеља 1 на 1000 становника као мипимални захтев. онда би Београд са својих преио 200.000 1стано«ника морао имати најмање 1000 болничких постеља на расположењу. Болница са 500 постеља задовољиће дакле само половину тога минималног броја. Исто тако као хитна потреба налаже се стварање једне болнице, не санатаријума, за туберкулоане болеснике. Код више од 700 годишње умрлих од туберкулозе болница од 500 постеља за туберкулозне задовољила би дакле о;пет само не пуну, него већи део стварне потребе. Грађење општинског санитетског Дома које је раније било ,у плану, према оаим далеко хитнијим и преч!и1м потребама може доћи тек на неко друго или треће место иза њих, а ни у ком случају испред њих. ће ее).