Beogradske opštinske novine

Схр. 18

Општинске Новине

Научнахроника I Теорија и класификоција современого гродо (Наставак)

Претходаа излагања о-вих питања означују важан морак к изучавању савременога града, ;но оиа се, ипак, не могу свести само на расматрања те врсте. За њихово употпуњавање потребно је утврдити 1) функционалну зависност града т. ј. његовог развитка и динамике од оног општег 'народно'- привредног система у чијем је склопу град као саставни део и 2) битне особине савременога града, објашњавајући његову социјално-привредну структуру, функдију и значај. Ма да у многоме субјективни, назори В. Зомбарта у овом правцу пружају знатну олакшицу дефиниција. Гледиште овог оабиљног економисте и урбанисте ожлања досадашњу урбанистичку невољу у коју оу упали савремени истраживачи савременога 1 града, игноришући произЕОдни моменат и сматрајући град сам^о као насеље удобног живота и рада, док је град огромна радионица, заних добарзи комплекс трговачкихи кредитних них обара и комплек трговачких и кредитних односа повезаних за ту радионицу. 'Примивши задатак да иапита град у систему капитализма, Зомбарт расматра овакве '.могућности: 1) капитализам омогућава стварање и развитак градова као л^окретна сила т. ј. он сам ствара мотиве за насељавање извесног места и 2) капитализам потпомаже стварање градова као објективни услов т. ј. ствара за насељивање града оне побуде које су ван интересне сфере капиталистичке привреде. Ка-питал почиње да ст-вара градове од онога тренуша када се о-способи да збере на једно место велику множину житеља и стекне снагу да их исхрани из сопствених средстава. У низу ових еконо1мс-ких објашњења потребних за класификацију градовв, ототребно је навести процес сливања једнородних индустрија и т-рговачких делања, која дају особени тип по-јединим варошима. Овај је процес наро-чито запажен у а-меричким сједињеним државама. Так-о, Чикаго је седиште машинске индустрије, Св. Луј главно место за прераду дув-ана, Кливелеинд -це-нтар челичне и железне индустрије итд. По себи се разу-ме,

да овде влада велики капиталистички мон-оггол у виду синдиката, трустова, картела итд. Најзад, све ово речено о концентрацији и централизацији индустријеког капитала, као творачко-ј сили градова, важи .по сили промена и за трговину. Истина, чисто трговачки градови са својом !Посредничко1М улогом не представљају оне силе развитка које видимо у чисто еконоадском -расматрању, али >и трговачки обрт расте са ра-стом и локалном концентрацијо^м индустрије. Као п-оследица таквога -ра-шћења, јавља-ју >се здружена трговвчка посредништва у виду општих магазина с организацијо-м на акционарским начелима. Статистика показује пораст великих магазина у Ф-ранцуској у овој раз-мери: од 1896. до 1901. г. мали магазини нарасли су са 6У*%, средњи за 8% а -велики за 20%. У-опште узев, пласирање капитала врши се у већ развијеним г-радским средиштима. Ова су нарочито подесна за индустријску делатност из ових разлога: што су усредсређени трговачки и кредитни односи, што се у њима лако налази квалификовани рад, што су у њима на1учно>-техничке помоћне снаге и, најзад, што се у њима ла-кше дође до јевтине радие снаге. Поред тога, в-елики гр-адови :прив-лаче не само административну машину индустрије, трговиие и кредита, но и велики број грађана к-оји траже лакше и подесније задовољавање -својих животних потреба. Под -оваквим узроцима развитка, јасније се назире и тачна класификација. У овако изложеном кретању ја-вљ-а се град-колос, град светског знача-ја за разлику од осталих кате- ; порија градов-а. А сви су градови потекли и у развитку досегли велики -степен -п-од примењеним концентри-саним капит-алом. Та-ко, трговачки капитал (удружен са земљишном рентом) створио је трговачки град осреддаи п-о ра-змерама, индустријски капитал створио је крупне индустријске градове средино.м пр'Ошлога века, а спојени индустријски ка-пита-л са банкарским, или финансиј;ски ка-питал, створио је динамичке градове XX ©ека. -По- ; следња етапа капиталистич-ке снаге, коју ми