Beogradske opštinske novine

15—20 мурсева са по 30—60 посетилаца, од којих сврше курјс све до 250 ђака са ооложеним иапитом. У Београду је дентрада „Привредника" и његовик оргаиизација, која има ®елими благодетни утицај иа развитак српског заватства и српске трговине, шрочито у ново уједињеним крајевима. Ова корисна устшова основана је 1897 .године и до сад је збринула на разне занате, тргођину и индустрију око 23.000 деце — ђака са овршених 4 разреда основне школе од којих су већ 5—6000 своји -оамостални гоаподари. У Београду је било 66 новчаиих завода и то: пасива: 629,659.000 динара, уплаћена кагиитала, разних фондова 248,747.000, улога на штедњу 811,818.000 динара, текући рачун и реесконт 1.021,271.000 динара и добитак 66,318.000 динара; а 1 актива: благајница динара 121,954.000, менице 738,599.000 дин. текући рачуни 1.278,175.000 дин., робе индустријских предузећа 112,370.000 дин., непокретност 267,053.000 и хартије у вредности 257,979.000 диеара и то св;е на дан 31. децембра 1928. г. У целој Србији се 1налази укуино 326 новчаних завода, са укупним уплаћеним капиталом 1.069,127.000 динара « разним фондовима 369,364.000 динара и улозима .на штедњу 1.353.124.000 динара. Добитак -ових банака је био 120,970.000 динара. Новчани заводи у Београду нису још успели да имају онај утицај на новчарство и послове у унутрашњости у Србији, као што имају новчани заводи :у Паризу на Француску, у Бечу на Аустрију. За еада еовчани заводи у унутрашњости и помогнути кредитом Народне Банке и Поштанском .Штедионицом, задовољавају новчану потребу унуграшњости Србије. Једино су новчани заводи V Београду почели кредитирати поједина индустријска предузећа у унутрашњости и већи новчани заводи почели кредитирати поједине новчане заводе. Занатлија има у Београду: абаџија 32, бербера 280, бравара 133, бозаџија 48, бојаџија 12, воскара и лецедера 21, грађевинара и предузимача 124, димничара 31, електро-инсталатера 79, зидаро-тесача 39, јорганџија и памук. 37, поткивача 11, качара 14, керамичара и ликорез. 25, књиговезаца 18, лимара ШЗ, месара 193, мобасичара 27, молера 56, фарбара 21, фирмописаца 9, модискиња 53, обућара 341, оланчара 23, папучара 29, посла-

стичара 24, пеглара 18, столара 200, стаклорезаца 45, сарача и седлара 40, ташнера 17, стругара 11, четкара 13, корпара 3, тапетара 33, ткача и текстил. 8, ћурчија 22, шећерџија и бонбонџија 23, шеширџија, шубарџија и капаџија 43, штампара 44, хлебара и пекара 313, часовничара 63, ауто-механ. 54, каменорезаца 11, фотографа 16, лончара 5, мутавџија и ужара 3, разна занимања 140. У Београду се је развгао »еобнчно добро занат торбарски, који је уведен од стране г. Милана Стојановића, лредседника Занатске Коморе, занат модискиња, кројачки, ћурчијски, даље се развио столарски, грађевинароки, а нарочито, моторни, столарски, грађевински, браварско-грађевинарски, браварско-машински и једни и друти често моторни, штампароки, кобасичарски и то често угледни моторни, аутомеханичареки, каменорезачки и т. д. Путеви из Београда иду: за Смедерево већим делом добар, а један део неоправљен; За Младеновац Тополу одличан; за Обрееовац 1 . већим делом добар, делом због клизења земљишта елаб; ! скелом до Земуна и даље. Аутомобилски пут Београд — Младеновац није везан ! са селима добрим путевима лево и деС !но пута, да би се и залеђе могло користити овим аутомобилским путем. Тако исто нису везана путевима села лево и десно од иутева са путевима Београд — Обреновац и Београд — Смедерево. Од Београда би требало начивити аутомобилски пут за Лазаревац и везати села лево и десно уз пуг. Железничке везе су Београд — Пожаревац, Београд — Младеновац и Београд Обреновац. Железничке станице нису везане са селима у залеђу, што отежава онабдевање Београда. Београд има две станице, једну главну која није за брз истовар робе удешена, и једну индустријску »оја није добро уређена и добиће и једну теретну станицу за ускотрачни колосек. Београд има две паробродске станице, које нису удешене за брзо истоваривање и утоваривање. Овим паробродским станицама недостају довољно магацини за смештај робе, а нарочито нема елеваторе и силосе за омеШтај жита. Београд има две царинарнице са недовољно магацина, а нарочито им недостају магацини за смештај неоцарињене ;и неотрошарињене робе. Београд има недовољну кланицу и сточну пијацу, а недостају му велике хладионице за лако покварљиву робу.