Beogradske opštinske novine

Страна 18

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

на улици, у кину, дансингу, па чак и кафанама. Овакве установе биле би у исто Дјба и вдере за предохрану и у гсм случају не 5и бил 1 лстребе з г . проширеље установа за п правку запуштеге и морално посрлуле ошс> дине. За ову пак децу и младеж имамо иакође триватне установе: Дом Малолетника и Заштиту Девојака. Али у Дом Малолетника например, примају се само деца која су осуђивана, а за ону кој.а треба да се оместе у сличне домове а нису осуђивана, немамо ни једне установе. Дом Заштите Девојака такође би морао ,да се знатно прошири и да буде у стању да заштити сву женску омладину којој је та заштита потребна. И ту би више користиле мере предохране и вођење надзора, него мере за поправку кад се већ поклизне. Старање за шегрте, је једно од врло важних питања, овој деци треба поклонити врло велику нажњу. Т.реба да се што пре изврши привредиикова намера да се подигне Шегртски Дом и то «е јадаЈН, већ више ших у ,разним крајевима града. Омештајне прилике и исхрана као и друге хигијенске неприлике шегрта нео|бично су тешке. Ошпте су познати случајеви свакојаког злостављања и експлоатисања ове деце. Пот(ребно је да се води нарочита евиденција о поотупању са њи.ма. Једна од установа коју тражимо непрекидно ире десет година јесте Дечја Полиција и Дечји Судови. У целом културном свету постоје такве установе и оне необично много доприносе старању и заштити деце. Ове установе могу у исто доба да послуже и као орган правне заштите деце. Оне морају бити у вези са Дечјом Станицом и свима приватним организацијама. Само њихова интимна сарадња може докети добре резултате. Постоји у Америци једна ванредно кориона организација, која би се и код нас без великих тешко1ћа могла увести. То је Друштв10 звано Велика Браћа и Велике Сестре. Има пуно деце наро-чито оне деце чији родител>и не станују у месту где су она запоолена или се школују. Таква деца и ако су материјално збринута више или мање, потребно је да имају и извесно .ста|р'ање, известан морални надзор. Ту улогу „брижника" или старатеља могу ла:ко да узму многи људи и жене и да свога „малог брата" и „малу .сеетру" с времена на време позову, да се интересују за његов живот и рад и да га у случају какве недаће и неприлике могу више морално, него материјално помагати. Уопште старање о деци треба највише оставити приватној иницијативи и добротворним друштвима. Она ће моћи најбоље да изврше ово ооциално старање око деце, као и

код одраслих. Она могу да даду најбоље сараднике и помагаче, који имају много разумевања и љубави према овом послу. Помоћ материјалиа и морална која се даје таквим друштаима од стране Општине и Државе, никад није велика, кад >се узме у рачуп колики посао .она ©рше, и шта би стајали плаћени намешггеници за тај посао. Али пре свега потребно је да се има за све те послове једно средиште (Дечја Станица) које ће водити евиденцију у раду свих установа и организација, које ће одржавати везу са свима и која ће пажљиво контролисати њихов рад. У такв>ом центру треба имати као саветодавни орган: Савез Дечје Заштите који би био састављен од представника Општине и главних приватних организација, добротворног, привредног и просветног карактера и који би у исто доба био веза са Општиноком Управом. Као једна од потреба, како за проучавање, тако и за пропаганду Дечје Заштите треба да се установи Дечји Музеј (на|јбоље као саставни део општинског социалног музеја и института). Његов задатак би био да ирикупља све податке, проучава стање и начине за његову поправку вјрши .пропаганду и шири потребна знања о дечјем нитању, придобија добровољне сараднике и нриређује за њих стручне течајеве. Најзад и неколико речи о средствима за дечје установе. Увек се говори да је боље дати за васпитање и негу деце него доцније за издЈржавање болесних, инвалида и преступника, који постају услед тога што се о њиховом здрвљу и ваапитању нико еије старао. Тако се говори, али се тако не рада. Средства је дужна да даје Општина. За та средства б«о би потпуно правичан један прирез који би се устаиовио на иежењене људе и на имућне породице без деце. Многе од дечјих установа као што омо напред видели, могле би, ако се рационално воде, давати и извесне тцриходе. Приватна иницијатива у стању је такођер да скупи разне (прилоге и фондове за које би имућни људи радо давали, кад би видели да се њима ваљано рукује. И данас има доста неупотредбљених и умртвљених задужбина које би требало оживети и рационално употребити. На тај начин учинио би се знатан корак у решењу дечјег питања, које при свем томе се иггак неће моћи све дотле потпуно и правилно решити, док се у исто доба не буде приступило озбиљно и темељно решавању и .свих других социалних питања од којих завиои и дечје питање збрињавањем социално - слабијих, стварањем што бољих услова за живот и отклањањем свих нреирека које стоје на путу уређењу здравих и правичних односа у друштву.