Beogradske opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ === = ■ Страна 19 Д,р Д. Аранђеловић, проф. универз. Друштво за заштиту деце

У машем друштву има схватања за значај деце као будућих прађана, оних „иа којима свет остаје." Има и саосећаја за еиротну, напуштану и болесну децу. Доказ 1су многобројна удружења и фондови моји постоје за помагање деце, за њихоио ваопитање и школовање, доказ да је одзив на који наилазе чести позиви да ее томогне ово или 'Оно удружење или овај или онај фонд, који раде на дечјој помоћи, да се помопне којој бедној, децом оптерећеној иородици ... И држава и оиштина београдска стомажу са своје сцране, колико им финансијска оредства допуштају, акцију за сгоаеавање деце. Али, иа жалоет, иоред тотовоети грађана, државе и општине да помопну ту акцију, резултати нису задовољавајући. Могли би, и са овим средствима иојима ^се располаже, бити 5ољи. А не задовољавају за то, шгто се и у овом пОслу иапољавају иознате мане шше расе: иретерана индивидуалност, оскудица емисла за организовани и систематски !рад, као што ће се видети из онога што еледује. Као циљ евоме раду по1ставили (су себи помагање деце ова друштва у Београду: Материнско Удружење, Сршска Мајка, Друштво за ваопитање и заштиту деце, Средње-Школска Матица, Ђа^чка Трпеза. Ова листа зацело није потпуна. Пре свега ее иоставља питање да ли је потребно имати оволико друштава са истим или сличним циљем. Зар не би боље било имати једно .јако друштво, које би имало своје еекције према епецијалном задатку, који би вршило |у погледу сласавања и оепо1собљавања деце за грађански живот Јсао главнога циља. Такво би друштво могло имати и један свој велики дом, снаге ее не би растурале а и финанеијска би се ереДства корисније потрошила. Економија би била једноставнија и штедљивија.. А осим тога све би снаге биле координоване: деца би ее предавала из једне секције друштвене другој све док (се деца не осиособе за еамосталан живот. Јер треба имати на уму да сва ова друштва раде еамостално и независно једно. од другог. 0;на не чине један еавез друштава, у којем би се, ио једном у напред утврђеном

плану, радило на васпитавању деце и оспособљавању за .грађаНски живот. И зато онда ни резултати нису онакви, какви би могли бити. Узмимо за пример Материнско Удружење, једно од најстаријик и највреднијих. Оно се стара о најнесрећнијој деци, оној моју родитељи одбацују и остављају судбини. Да их ;не прихвата Материнско Удружење она би сиг.урио пропала. Али шта бива и са овом децом, омо којих ее МатерИнско Удружење одиста материиски стара? Кад ова деца наврше две три године, требало би да изађу из Дома. Досада је управа удружења успевала, да их да под 1своје добрим људима. Али шта ће бити са оном децом, која не могу наћи уевојитеље, до чега ће сигурно једног дана доћи или бар може доћи, те и то треба предвидети? Зар не би бнло боље бити спреман и за ту евентуалност и имати једно удружење које ће ее етарати даље о деци, која не могу оетати више У Дому ? ... Им.а 1пуно деце, нарочито у Беопраду, која истина имају родитеље, али ови или нису у стању или неће да сс о деци етарају онако како интерее те деце и друштва захтева. Читамо често по новинама о беди те деце, која пропадају без родитеља. Требало би имати једно удружење које би и ту децу спасавалО': дав!ањем помоћи родитељима кад 1се у момантавој невољи нађу, или одузимањем деце (од родитеља, када занемарују родитељску дужност. А друштво, као моћна организација, могло би да предузима иужне кораке и код надлежних власти гаротнв родитеља да их наг.они на вршење родитељеке дужности бар у попледу материјалног 1издржавања деце. Колико има с-амо родитеља пијаница и распикућа, који потроше у лудо евоју зараду, а децу и жену остављај.у да се злопате. Акција једног друштва могла би такве родитеље нагонити да сеоју зараду троше иа издржавање деце... Београд је пун деце, моја ее одају вршењу кажњивих дела. Кад та деца учине које кривично дело, при1хвата их, у границама својих финансијеких 'средстава, Дом за васпитање малолетника, који благотворно врши своју хуману дужност. Али многи питомац тога