Beogradske opštinske novine

Страна 2

~ О II Ш Т И Н С К Е Н О В И М Е

Панчево и Земуи, чим мостови буду гопови, стварно ће бити спојени да би било нелогично да се о тој важној чињеници не би водило ,}ош сада рачуна. Утврђивање ових чињеница гони на закључке ко]и у даљим доследностима наших активности на (овој стран-и намећу и иотребу смишљеног ста.рања иа бази једног одређеног програма о коме се мора говорити у о!вим данима. Пре свега регулациони планони Београда, Земуна и Ланчева (овог пооледњег у. мањој мери) морали би да иретрпе измене саобразјно потребама тик места и нове могућн01сти радиалног (ширења ирестонице. Да наведемо само један пример. Развитак Београда карактерисан је сталним померањем центра вароши у последњим деценијама. Укидањем иамешуте гр'анице на Сав!и и Дунаву омопућено је ширење Београда у 1ове правце који је дотле, с обзиром на тезу »оја ■се овде заступа, имао карактер више приморског града. Оо!сле ослобођења оживели су крајеви .на Сави и Дунаву, па је и ужи центар, тако зваии сити, почео да задржава старо место. На тај начин и сама : градска рента у ово1м делу дошла је до св1о1га јанег изражаја. Но то су ствари које иду у облает по1себних студнја. Важно је сада да се регулациони планови Земуна и Београда ирилагоде иотребама које (се оцртавају у одређеној еволуцији на пољу урбанизма. За Београд то важи •специално ' код одређивања ' главних 'саобраћајних артерија, онако исто као што иотребу знатних измена намеће и само проширење атара према новом Закону. Вредност тога Закона не може довољно да се нагласи нарочито у вези стварања гаосебне управне целине сва три места. Јер до сада атар у опште није био обележен нити 'су лостојали јасни ирописи о уређењу Бео1града с обзиром и иа његов однос према оуседним Општинама. Ранијим покушајима недостајала је далековидо1ст и 1стручност, ири чему нарочито мислимо на неуопели покушај да се донесе „Уредба о спровођењу Генералног плана" која је, по моме дубоком уверењу, једна бесмислица. На место таквог крпежа потребан је добар Генерални план, Грађевински Закон и Закон о атару. Овим последњим омогућили смо и нормирање односа на делу изван атара Општине Града Београда, тако да ће се и тиме омогућити стварање далеко бољих насеља. Модеран Грађевински закон узели смо у рад, али ће он М|Орати да се подеси тако да важи за ^ управну целину, т. ј. за сва три града који ће се доцније опојити и као једна Општина . . . Прилагођивање Генералног плана потребама сва три места дужност је која се има извршити споразумно, онако исто као што ће то бити случау и теод осталих предмета и

одлука оиштег значаја. Постоји безброј проблема о којима још сада треба размишљати и решавати их на бази пуне координације снага, проблеми технички, економско-саобр а ћајни и културни. О иекима оу говорили ових дана и о!Стали представници наших градова, а нарочито г. Милош Савчић, председник Општине града Београда, чија се проницљивост духа испољава и у позитивном деловању на ово 'ј страни. Изјаве готово свих главних представника ова три суседна прада доприносе не само разбистривању питања, него су тако исто и наговештај даљих међусобних споразума кој« ничу како из потребе брзог санирања прилика >сва три града, тако исто и из смишљене тежње свију да омогуће њихов најшири протеритет на прив:редном и култруном пољу. Констиггуиоање једнос заједничког тела за сва три града намеће се само од себе. Ако су потребна банска већа то је у још јачо 1 ] мери потребно једно веће за Беотрад, Земун ,и! Панчево, које би одмда почело да се бави свима питањима од оиштег значаја и тиме упути целокупан развитак престонице и околних места на бољи правац. В>ажно> је да се избегне дисхармонија у деловањ\1 ових муниципија, која. би доцније проузроковала излишне и ог.ромне жртве за исправљање грешака, које су неизбежне ако се не омогући пуна сарадња кр-оз поменуто 1 веће. Конституисање гога ве-ћа ствар је о којој ће меродавни фактори повести онако исто овбиллго рачуна као што су то учинили спретно и разумно код но'ве поделе земље на бановине. Иначе није на одмет мишљење да би за сада то веће моше да сачињавају саме Општинске управе у ограниченом броју чланова и, евентуално, са додатком чланова поуединих Комора и корп-орација (за привредна и дрЈта таитања општег значаја) у колико ових не би било у садањем (спштиноком представништву. Ако се ради на томе да се омогући ближа сарадња Општина као таквих, онда је и формирање већа на бази наименовања садањих представника трију Општина услов за непосредније и сигурније иснољавање утицаја на ток послова који се теже да остваре кроз веће. Формација еећа на друти начин резултирала би из стања у коме би поменутој управној целини прииадали и срезови Панчева и Земуна, у ком би се случају наметала сама од себе потреба узимања за чланове већа и других представника. Под околностима надлежности већа за територије иоје су обележене атарима Београда, Земуна и Панчева изгледа ми да је најцелисходније решење ако се чланови већа узму из садањих општинских представника и у броју који не мора бити велики можда највише 10. Ја то веће замишљам као једно потпуно радно тело које би имало саевим одређене комуналне задатке,