Beogradske opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ СЛУЖБЕНИ ОРГНН ОПШТИНЕ ГРНДД БЕОГРПДН

Излази двапут месечно

Београд, 1. децембра 1929.

Год. Х1ЛЛ1 — Број 20

Годишња претплата 100.— дин. На пола године • • 60.— дин. На три месеца • • 30.— дин.

Уредник: Слободан Ж. Видаковић референт за штампу 0. Г. Б.

Претплату слати умутницом администрацији: Таксени Одсек О. Г. Б. Југовићева улица број 1.

Д-р Милослав Стојадиновић, потлредседник ОпштинЂГсеоградске Проблем великог Београда

У чнтавб.м низу коиструктивиих рефорама које су поникле из иоеог стања, узимајући за полазну тачку овог историски маиифест од 6. јануара тек. год., моокемо с нравом уврстити као једну од најзначајнијих ону којом је спроведена иодела земље на бановине уз истовремено стшрање безброј потпуно нових услова за бољи и срећнији развитак Југославије у свима правцима њаног стваралаштва. Када гоеоримо о всликом значају тих рефо 1 рама мислимо на благотворно дејство истих, које ће се осетити не само на пољу преуређења државне администрадије и код непосредних добити које се еезују за разумно отправљање ове него, тако исто и за све оне утицаје привредно-социјалног, културног и онште националног зиачаја чије је далеко јаче испољавање тако потребно за даљи полет и утакмицу Југославије, за њен онставак, моралан и културан ирестимс у великој заједници свих народа. Овај зјначајни период наЈционалног реформисања и снажења унутра и споља пружио нам је, у вези поменутог акта о подели земље на бановине, и сасвим нове услове за развитак престонице са њеном ближ^ом околином. Почетак шире делатности у томе правЦУ омогућан је одредбом о стварању једне управне целине коју од !оада чине .Београд, Земун и Панчево. Саовим је разборито што тим Закомом није одмах створена једна Општина него је првостављено <да томе претходи увођење у живот једне „управне целине," која је, услед тога што се код појединаца бркају лапе жеље са још непречишћеним појмовима о међусобним односима ова три града, допринела, можда, мало депласираној дискусији о њиховом даљем развијању. Са тих разлога треба поставити ствари на своје право место. Нека

је допуштано и мави да то учиним у оквиру овог краћег излагања. Стварање једне Општине искључује за сада невоља просторне неповезаности Београда, Земуна и Панчева. Када је Дунав залеђен или обмотан маглом лут до Панчева дужи је но до Загреба. Вла1ст, утицај и стваралаштво једне модерне муниципије, а велики Београд мора то бити у сваком случају, немогуће је физички извести под таквим околвостим<а. Са Земуном стоји боље, али су и поред свега сличне невоље. Израда мостова за ПанчевО' и Земун ствара сасвим другу слику. Од тога момента прастоница ће бити органски везана за оба места непосредне близине, па се онда може говорити 1И о практичном остварењу иначе лепе замисли да -се створи једна Општина Великог Београда. Томе на руку иде и исушивање огромног комплекса терена са оне стране Дунава, који ће се за дужи низ година обилво' искористити за лако и брзо анабдевање Београда намирницама докле, — авалого развитку свих великих градова — и на томе делу не буду почеле да ничу насеобине опецифичног карактера. Пут од Баопрада до Панчева у загрејаним вагонима и ■са дивним изгледима на обе стране, трајаће таман толико колико је потребно да наш нови путник прелиста неколико страница новина. Додирујући питања урбанизма, која већ данас представљају посебну научјну групу, ја сам увек наглашавао да су нова саобраћајна средства револуционисала све односе /на пољу урбанизма до стапена потпувог укидања ранијих просторних разлика, па самим тим створени су и други услови за развијање модериих градова. Чак и сам карактер улица претрпео је измене које се раниЈе нису ни наслућивале. Захваљујући тим околностима }. *'! \гД