Beogradske opštinske novine

Страна 4

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Д-р Стев. 3. Иванић, директор Центр. Хигијенскот Завода

Уређење Санитета Општине града Београда

Развитак многољудаик и густо насељених градова, што је нарочито одлика савременог друштвеиог лоретка са јако развијеним инду■стријама, трговином, слагалиштима, магацинима, грађевинском техникоад и т. д. пде су потребне хиљаде радника, учинио је, да су и општинске заједнице морале узимати иа себе ммогобројне задатке, а иарочито социалне. Велика здравствена беда становништва ових многољудних насеља у почетку њихове индустриализације, поскупљивање и тешкоће у снабдевању животним намирницама, недост.атци у снабдевању пијаћом водом, невоље у отклањању (Отпадака, изметина, и т. д., станбене кризе и многобројна друга зла, која представљају (озбиљне социалне проблеме -са:временог друштва, била су још тежа и сложеиија за решавање у овим пренасељеним градовима. Упоредо са овим тешким животним лриликама у овим великим »асељима ишао је и оораст омртиости одојчади, мале и школске деце, јако раепростирање туберкулозе и сифилиса са про-спитуцијом, понећан алкохолизам, повећана општа смртност, јако проширење акутних заразних болести. Све о;во и 1Многа друга зла прим^орали оу велике градове да поведу нарочиту комуналну здравствену политику. Било је јасно, да је ту лрви и главни чинилац тех1ничк )0' преуређење градова: грађеВинске одредбе о зидању кућа за становање, уређење улица, паркова, саобраћаја, тргова и т. д. водовод, канализација. И мнопобројни градови западне Бвропе већ Су извршили о1вај преображај. Али несумњиво, да је поред овога нотреб(на и једна добра социално-медицинска организација која ће имати за задатак, да испитује здравствене прилике и узроке неповољним односима и да 1Предузи!ма медицинске, а предлаже социалне или техничке мере, којима би се ти узроци могли отклонити. Велеград има своје особености привредне и културне. Из њих истичу и посебни здравствани 101дноси. Заштита здравља грађана великих насеља одудара од рада у оВом правцу у мањим насељима. И ако хоћемо правилно, да изведемо асанацију великих насеља и да заштитимо [ц унапредимо здравље ставовништва у тим градовима потреоно је, да у првом реду проучимо читав тај сплет сложеиих односа, који сачињавају живот савременог града и определимо утицај њихов на здравствене одно^се, па тек лрема томе да подижемо установе и одређујемо' правце комуналне здравствене политике. Општина има обавезе према

својим грађанима, а у првом реду мора им обезбедити здравље. То обезбеђење се може постићи само, ако смо свесни чињеница, које изазивају поремећаје здравственог стања. Тако се одмах даје видети, да су организација и псидизање устаЈнова за старање о здрављу зависни у првом реду од тих етиолошких момената. Комунална здравствена политика мора бити социјална делатност. Не одбацујемо индииидуалио лечење оболелих, нарочито имућно слабих чланова ошштине, !на рачун саме општинске заједнице. То је и иотребно и важно. Али општински санитет има и даљи задатак. Не сме се задовољити, што ће утврдити трбушни тифус, па га отпратити у болницу или изјдвојити у кући и лечити. Није довољно чак и изћршити дезинфекцију куће и пелцовање укућана и околине. То су палиативне мере, које у прилици спречавају даље ширење болести, али које не обезбеђују насеље од даљих појава болести. Ту се мора ући дубље у питање и иопитати сви социјални моменти, који омогућују појаву обољења ,и прадложити мере, које ће искоренити нове појаве. Није довоЉно, ако се утврди, да је један грађанин болестан од туберкулозе, дају му се лекови и упуства, гаа и упути у болницу и санаторијум. То још не сузбија зло у његовом корену. Морају се наћи узроци и прадложити мере за асанацију. Свакако да лекар није у стању да изводи све опсежне мере за асанацију једног великог града. Али он_ је најпозвааији и најстручнији чинилац, које ће те односе иопитати, проучмти и потребне мере препоручити. Баоград је постао велики град и његови задатци у овом погледу су посебви. Још поодавно, а нарочито последњих неколико година, развија се врло јако и оанитетска служба у општини Београдској. Нови статут употпунио је одрадбе ове службе и омеђио задатке, који јој припадају. На оонову тога статута потребно је проВести реорганизацију те службе. Не желим, да дајем никоме лекцију о томе, али мислим да сам позван, да укажем '»а извесне могућности, којима треба да се користи та реорганизација. После рата је код нас учињен јадан знатан напредак у старању за народно здравље. Постао је велими број врло значајних здравствених установа. Баоград није у овом погледу занемаран. Докле пре рата осим 10пште државне болнице и општинског санитета, прилично скромних размера, и -неких приватних друштава, у Београду није било других здравстваних установа, сада постоје 'много-