Beogradske opštinske novine

Страна 70

пип-тг О П ШТИНСКЕ НОВИНЕ

М. Марковић Замисао о стварању градског музеја

У неколико махова до сада покретало се питање Градског Музеја у .нашој штампи, и увек је се то питање сударало са питањима много прешнијим, а нарочито са финаноијском страном стварања Градског Музеја. Па ипак, и сама томисао на стварање Градског Музеја, наилазила је «а опште одобравање културног становништва Београда, који је одувек осећао потре&у отаакве једне културне установе у Београду. Странци који у великом броју посећују нашу престоницу, не могу да схвате на^ш одговор, да Београд нема свог Музеја. А то је сасвим природно, јер у западним државама није редак случај, да и већа села имају своје музеје, а о варошима и великим градови^ма и да се и «е говори. Али за пример није потребно ићи далеко. У самој нашој Отаџбини, у новим крајев1Има, поједине вароши и варошице имају још од пре неколико децеаија своје музеје. Као пример наводимо: Сарајево, Љубљану, Цеље, Марибор и т. д. Нашу шрестоницу претекло је чак и Скопље, јер су већ и тамо ударили оонов за Градски Музеј, који обећава, да ће бити један од најбогатијих у Југославији, Потреба Градског Музеја је неоспорна, и велики је губитак, што се о стварању ове културне установе није раније мислило, јер је нехат и време многе и многе предмете, од историјског значаја и вредности уништило, а што се данас не може ничим ни правдати ни поправити. Крајње је време, да се поред осталог уређења наше престонице, које гигантским корацима одмиче, почне да мисли и на ову установу. Вероватно је, да ће многи наш Београђанин помислити, па и рећи, да Београд који је у своме уређењу толико изостао иза осталих градова и шрестоница, има далеко пречих потреба од музеја, и да у оеом времену, када је Општинска Управа концентрисала ову своју пажњу на изградњи најбитнијих потреба, и када су за то потребни многи и многи милиони; нема се ни времеаа ни материјалних орестава, да се једновремено и за Градски Музеј мисли, и одвајају оуме, које оу без сваке сумње велике. На први поглед, и ако се о овом питању не размишља, изгледало би ово гледиште потпуно огаравдано; али људи који су о томе више размишљали, и који се по својој природи интересују за ову врсту културних установа, тврде, да за стварање Градског Музеја, бар за првих неколико година, није потребно «'И ©еликих материјалних жртава, нити би се наилазило на тешкоће око стварања ове идеје; већ једино добре воље — а што ћемо документовати у тому даљег разлагања,

* У првом реду долази питање управника Градског Музеја. Поетављати одмах лице за управника музеја, у самом почетку, када музеј још ништа нема, и када је једини циљ: прикупљати оно што се сада налази разбацано и занемарено по разним канцеларијама, код рзних особа и по целом Београду, — «еби било опортуно, и био би излишан издатак, јер би место упрашиика изискивалО' велику плату, у сравњењу с-а положајима осталих управника музеја. За први моменат било би потпуно довољно, да се међу чиновништвом Београдске Општине нађе један нижи чиновник, а који би за то имао воље и опособности, да по утврђеном и од стране Општинске Управе одобреном плану, отправља дужност Управника. После неколико година, када се |удари Ч!врст темељ овој установи, када се буде прикупило тол1ико објеката, да се музеј може отворити публици и када буде требало стручно з^нање, да се послови у музеју воде.; онда би Општинска Управа раописала стечај, и изабрала погодну личност за Управника Градског Музеја. Друго питање које одмах за овим долази на ред, јесте питање зграде Градског Музеја. Обзиром на то, да је Београд Престоница, зграда за Градски Музеј треба да је таква, да буде украс Престонице, а по примеру других градова, како у иностранству, тако и у самој нашој Отаџбини. Подизање овако монументалне грађевине, изазвало би велике материјалне жртве, о којима Оиштинска Управа неможе ни да помишља, када се зна колике су њене инвестиције у досада започетим комуналним радовима. Таква зграда у почетку стварања Градског Музеја није ни потребна, јер и нема објеката, За први моменат довољно је, да се у згради Општине одреди једна соба, у којој би се прикупљало оно што оада већ постоји и за смештај нових ствари а ствари које би се налазиле по разеим канцеларијама, увеле би се само у инвентар музеја и остале на истом месту, док се не дође до зграде. Другим речима у току прикупљања објеката, потребна је са-мо једна соба, која ће служити као слагалиште музеја. Како нам је познато, Олштинска Управа је у току прегоиора са Министарством Војске и Морнарице, да јој се уступи Горњи Град, за проширења парка. Ако се ово ускоро и оствари, Општинокој Управи одмах стоје на раоположењу доста зграда у Горњем Граду, од којих би се могло једну употребити за смештај Градског Музеја, а која би задовољила потребе за дуг низ година, када би се могло помишљати на подизање нарочите палате за Градски Музеј,