Beogradske opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ јјјјддвг - п7ттг " т ~ гт ~ т ." ј • а„ •, ■■■■.....^-- Страна 73 Д-р Светолик Стевановић 0 Цене животних намирница — О повременом кретању цена на београдским пијацама —

Једно од 'Најважнијих комуналних питања сваке велике вароши је, несумњиво, настојавање да се .сузбију моћне тенденције за поскушћивањем животних намирница. Јер, у природи је ствари, да се у недостаку таквога старања снажи спекулација код цена на. пијацама градова, ч-ије снабдевање животних намирницама иде искључиво преко трговине >и ничим не контролисане приватне инцијативе. Због тога се у великим градовима посвећује највеће старање у првом реду систему апровизирања, као средству за онемогућавање злоупотреба у дизању цена, без чега (би свако њихово нормирање било немогуће. Ова мера је најефикасннја, и где ње нема узалудна су сва друга средства борбе противу -високих цена. Само максимирање цена не води ничему позитиеном , ако је снабдевање пијаце оставл->ено пијачном трговцу и произвођачу животних намирница, између којих се изобилно промећу прекупци, кванташи, и детаљисте продавци. На градским пијацама, где су свакога дана неопходне огромне ■количине разноврсних животних намирница, могућна је само једа економска контрола цена, без које су административне мере без икаквог стварног и трајног ефекта. Само једним великим и на време обнављаним лагером јавних општинских продавница, са главним врстама намирница широке потрошње, могу ее нормирати цене на пијацама и сузбијати произвољ«е калкулације епекуланата. На београдским пијацама важе ло правилу некакве специјалне пијачне берзанске цене, које се мењају по неколико пута за дан на једној истој пијаци, а по некаквој неизбежности су различите на разним месннм пијацама. Због тога наше домаћице никада не могу знати шта ће за извесну суму нов'аца моћи добити на пијаци: количина, врста и квалитет, све је то нешто што може бити измењено и врло различито ^од онога шт-о је се код куће у дневиом буџету било пројектирало. Незна се шта је за домаћицу горе: поранити нли окаонити на пијацу, јер претерана детаљисаност и неуредност код довоза и снабдевања пијаце робом толико је ћудљива, да треба имати наројчиту срећу па потрефити и доћи са зембилом у прави час кад и роба на пијацу. Због оваког снабдевања и могу да се мењају цене појединих артикала по неколико пута између 7 и 12 часова пијачнога времена. Све ово, и м-ноге друге пијачне чињенице, оомогућавају хаос од неједнакости цена једнога и 'Истог артикла, са једнаким или незнатно различитим квалитетом ! ; тезга до тезге са 10, 20, 30 и 50 од сто различитих цена!... Због то-

га ее на нашим пијацама много пута лродаје на забуну; увек на ларму, а често пута и еа разним г:нцидептима, који малтретирају и купца и продавца. Неједнако и врло различито снабдевање детаљиста у времену добијања, у ценама и квалитетима, чини овај хаос неизбежним, у којему добро пролазе само они најнескрупулознији. Једни су дрски до изултирања муштерија, а други су снисходљиви до понижавања пред муштеријама. Међутим, еви су у грозници спекулације и њенога страха, који би се мсгао да отклони само једним нормалнијим снабдев^ањем робом: једновремено и уз једнаке цене. Међутим, овај акутни проблем пијаце је у исто време и пајтежи и компликован еконоски проблем, јер немамо крупних непоередних продуцената робе која се тражи, због чега |и влада дезорганизација код садашњега снабдевања пијаце. Ово нарочито важи за поврће, воће, млечне производе, јаја, живину и рибу. Решити овај проблем, ма и са једним непотпуним успехом, значило би у последици исто што и учинити највећу корист и услугу Београду и београђанима. Можда би код овога било корисно установити општинске магацине за необавезни одкуп робе намењене за пијацу, а са општиноким продавницама конра-парирати код цена све тенденције спекулације и њиховога подизања. У сваком случају ово питање је од толикога значаја, да заслужује једно етално проучавање и употребу свих метода које би ишле у прилог његовог лрактичвог решавања, и за све о.не артикле који константно служе исхрани већине становништва. Интересантности ради да поменемо један скорашњи аналоган елучај у мађарској вароши Сакерсорду, чији је председник општине, г. Стеван Вендел, отварањем једне једине месарнице натерао, за циглих седам дана, све тамошње месаре да снизе цене месу за 8—10 динара по килограму, а чим је запретио са отварањем и једне пекарнице, одмах је уепео да натера тамошње хлебаре да спусте цене хлебу. Кретање цена поврћу. Између свих питања пијачног снабдевања поврће стоји у центру, јер је његова годишња потрошња у Београду 22 милиона килограма, и, јер је његово снабдевање највише дезорганизовано, стављањем у зависност у главноме од ситних и ередњих про«13вођача лети, и од неколицине такозвааих кванташа зими. Летње цене поврћу су невероватно колебљиве, а зависе чак и од нај-