Beogradske opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Страна 75

Под предпоставком да је тачно ово што је речено, испољен је овде драстичан пример злих последица хрђавог и иеоргаиизованог снабдевања Београда меоом. У тфилог овој тврдњи месара иде и чињеница коју обелодањују следећи податци; по којима су меснате прерађевине: сува сланина, пршута и ужичка сланина биле подложније у колебању цена, «его што б« то уопште био случај код сирових врста меса -и оних лакших прерађевина као што су: маст и топлј С ни лој. Оне прерађевине што их лиферује

логлавито унутрашњмост Београду — где ие тао>сто<ји она несразмерно мала понуда стоке према тражњи, као што бива <на београдској марвеној пијаци — појефтпниле су до 1. октобра за 15.60 од сто, док су сирови произ:води били у истоме впсмену у порасту цена •за 1.03 ©д сто првобитних јунских цена. Тек у току октобра месеца «змењен је овај однос у корист увозних ,су©их прерађевина, које су се попеле на 95.20 од сто, док су се сирове неувозне врсте спустиле са ценама на 94.00 од сто првобитних јунских цена.

Просечне цене месу на београаским пијацама.

КОЈЕ СУ ВРСТЕ МЕСА

св » >>

са ч >>

К! <4 >>

« оз

и м св 10

н с О)

н п <и <ј

н м о

о 10

В5 о х

У коме нремен у су 5иле олмоене цен —

дин. п.

дин.

п.

ДИН.јП.

ДИН.

п.

дин.

п.

ДИН

п.

ДИН.јП.

дин

п.

ДиН.

п.

Дин.

II.

Г овеђина • •

—

___

—

Телетина • •

—

2о

—

Јагњетина • •

—

Свижетина • •

—

Свињс. сушено

-т~

—

Кобасице • •

—

Шчаргле и чварци

—

Пршута • • ■

—

Сланинасипова

—

-ггг

Слинина сува •

—

—-

—

Сланина Ужич.

—

Маст ....

—

_—(

—

Сало ....

—

Лој

—

Збир: | ^9Ј 50

395

—

386

—

376

378

375

374

—

368

—

"357

568

Проценти:

100

101.15

98.84

96.29

96.7»

9о. 15

95 77

94.23

89.87

94.23

Код групе брашна « хлеба јавља се појефтињавање тск за 3.27 од сто. Овде не постоји никакав проблем у снабдевању, већ само у слабој « недовољној контроли хлебара и млинара. Вајкадашња је то невоља Бесграда, да за његово етановништво нема велике еајде ни од обилних жетви, ни од падања пшенич»их цена: хлеб насушни у Београду увек је скуп. Млеко и млечни производи су такође са чврстим ценама, које су тек почетком вовембра пале за 2.25 од сто. Јаја су незнатно појефтињавала у августу, да ое већ у другој половини септембра врате још ^већем поскупљивању, а |у октобру учврсте на својој јунокој цени. Случај са живином није такав: она је са ценама тадала до почетка октобра до 81.78 од сто, да би се до 1. новембра повратила на 92.45 од сто јуиске цене. Воће је имало најизразитију теиденцију поскупљавања, јер су му цене стално расле чак и до 21 од сто више од полазне му јунске цене, да свој четворомесечни сезонски круг

заврши 1. новем^бра са поскупљавањем за 10.17 од сто. Узрок је и овде, разуме се, у неорганизованоме снабдевању, које се овога лета допуњавало чињеницом хрђавот летњег времена за правилно 1 сазревање во-ћа у области из које се Београд снабдева летњим воћем. Риба је у лркос летњега времена имала окоро једнаке цене, изузимајући прву половину августа, када је падала за 11 од сто, а .које су се спустиле тек крајем октобр^а на 87.43 од сто. Општи преглед кретања цена. Следећи податци приказују проценте укупнога кретања цена за последња четири и по месеца и то код 61 врсте разних животних иамирница. Ове су цене нотиране — као минималне и максималне — у „О. Н." у десет петнајестодневних наврата, т. ј. сваког првог и петнајестог у месецу. Оне, дакле, не обухватају свакодневне цетге за ових 137 дана, већ саимо десет иовремених периодичних пијачних ревизија.