Besede dra Mih. Polita-Desančića

4

ТЛЛ.ШЛШ К!1 РАТ ГОД. 1869.

Мађарска емиграција у иноземству. иодржавала је свезе еа упливним личностима у Угарекој. Аустријека полиција и ако није могла похватати конце завере у Угарекој., ииак је неке и неке личностж у су ми»и имала да о завери раде. Према тим еумњама мнотп су тада Мађари за време ириирема за рат талијански и за време самога рата, одведенп билп из Угареке у чееке тврђаве као заточенпци. Но тада не само Мађаре. век и Србе одводише у градове због еумње о заверп. .Тако су због те сумње проту Стаматовпћа из Новог Сада (иознатог пз рата од г. 1848 —49) као и неке друге Србе одвели v Темишвар. Поеле талпјанског рата еве су те особе биле пуштене, пошто им се нпкаква кривица није могла доказати. Оно време било је и за Србе страшно, јер нико није могао знати да ueke ноку из кревета бпти пзвучен. да у Темишвар буде оправ.вен. У тим околностпма, под ужасном етегом иолицајном, у времену том несигурности лпчне слободе није се чудити, што ее очекивало оелобођење од спољашњих заплета. Нема сумње као што то п најноштјп списи Кошутови доказују да је емиграција мафарска имала силних свеза са незадовоњницима у Угарекој, као што је мађарека емиграцпја заиета и покушавала да v талијанском рату угареке регименте иобуни против аустријеких заиоведника. Но ако ово и није у великом обиму иошло з'а руком, то је ииак известно, да ее аустријека војска у талијанском рату није борила са одушевљењем, а ово је лако растумачнти, кад се зна, да ниједан иарод у Ауетрпји није био задовол»ан,,те ее наравно зато н еинови тих народа нису могли борити са одушев.вењем. Hopas Аустрије код Мађенте и ОолФерина у г. 1859, бно је за бечке круг®© ужаепа дезилузија. Носле оног великог самопоуздања, да ће Аустрпја моћи