Besede dra Mih. Polita-Desančića

6

ОКТОНЛРСКЛ диплонл.

царевину. Неки уступцп беху таки учињени. Mai>a[) Надажди, постаде мпнистром правосуђа. Народностпма беху у опште учињени неки уступцп. тако да се код судова на језику дотпчне народностп почело расправ.вати. У Бојводини код судова. где се Србпма судидо. морала се расправа на сриском језику водпти. Кад је први иут ова наредба у живот ступпда код ц. кр. окружног суда новосадског. тада су Мидетд-ћ п Суботпћ први водп.ги обране својпх кдијената на српском језику. МплетиК је при таковој првој обрани п једну малу уводну беседу држао, у којој је својој же.ви израза дао, да „двери правосуђа од еад српском језпку никад више затворене не оуду." Тада су се Срби у Војводпнп ради тих устуџака прп.шчно задово.вни осећали. Ал' Мађарп ни издалека задово.внп билп нису. Бечки круговп према том незадово.вству Мафара п у опште према читавом ровито.м стању монархпје. одлуче се на један важан корак' да на])одима монархпје под ел е уст ав, пто у федерали ст пчн о м емислу т. Ј. да свака покрајпна добије своју автономију, ал' да све покрајпне имају опет пзвестне заједничке послове, које би расправљале у „царевинском већу.“ То царевниско веће пак да буде ~шире‘: , кад v њему учествују и зем.ве угарске круие, а уже, кад v њемл’ учествују зем.ве остале осим гарске. То беше главии сад])жај октоб арс к е дппл о ме, октропсаног уетава, који беше обиародован 20. октобра 1860. У бечким круговима лшш.ваху. да ће октобарска диилома у великој мери задово.Битп Мађаре. јер су тоЈ дипломи мађарски консервативци кумовали. Бечка влада заиста v духу октобарске дии.томе таки успоставп ста])у угарску дворску канцеларију, имеиује чувеног бароиа Baja за канце.тара и сазове по истоЈ дип.томи угарскн сабор.