Bilten Bitefa

Argentinski reditelj Renzo Casali pitao je da li završna scena "Burkea" sa paralelnim рг ikazivanjem pet sukoba, koja u suštini prevazilazi mogućnosti filma,nadahnuta je mogućno tima filma, predstavlja svesno korišćenje filmske tehnike« Smoček je odgovorio - ne. Na razna pitanja upravnik pozorišta Jaroslav Vostry je govorio 0 Činohernom klubu kao pozorištu stvaralaćkih ličnosti, u kome je ideđl da svako oseća ovo pozorište kao svoje» Svaka drama je potencljainane apriorna- tema. Oni su za pozorište spontane glume, aii ne momentane, ne prvog impulsa, već one koja se postiže probamao Na pitanje da li "Lavirint" govori o političkim temama nedavne čehoslovačke istorije, odgovor je bio da je delokoncipirano još 1955 i prikazano daleko рге svih savremenih zbivanja. Na dalje insistiranje publike da sazna od Smočeka da li je njegovo delo političko delo, je kako je bio inspirisan jednom posetom Lavirintu u Britaniji,gdo je vratar bio jedan učtiv čovek. "Zamislio sam na tom mestu jednog glupog, primitivnog birokratu" 1 tako je nastalo ovo delo. Možda ono i ima oolitičkih implikav cija, mada nije napisano kao političko delo. Na pitanja o uticajima drugih autora, Smoček je odgovorio da Ijudi jednog vremena imaju isti senzibilitet, ada on, na primer ,Ruževiča uopšte nije čitao. DOLAZAK HANDKE Poznati nemački dramski pisac Peter Handke, pisac "Fsovanja publike" i "Kaspara", čije se delo bez reči "Štićenik hoće da bude tutor" prikazuje u izvođjenju pozorišta TAT iz Frankfurta javio je telegramom da stiže iz Berlina na dan premijere 17« septembra. Handke je jedan od poznatih polemičara i gnevnih Ijudi svoje sredlne.

- 2 -