Bilten Bitefa

BELEŠKE O PREISTORIJSKIM IZVORIMA PREDSTAVE “FERAI“

chr, ludvigsen

гл Ka o sto jeto često biio u proslosti, brojni umetnici traže danas izvpr svoje ?nspira= cije u legendama, pričama ili preistorijskim mitovima, koje Imaju oStrije kjudske vrednosti i koje nam možda govore bolje o sudbini i tragediji čoveka nego istorija, Tako je i Peter Seeberg, radeči sa ansamblom Odin teatreta f crpao veliki deo svoje priče iz drevnlh legendi, helenskih i danskih, i sistematisao ih je u scensku celinu. Dva najznačajnija izvora za FERAI potiču od poznatih imena kao sto su Euripid (oko 480=406 рге nove ere) i danski istoričar Saks Gramatik (oko 115о“122| nove еге) , U razmaku od oko Ićoo godina ova dva plsca proučavali su legendarne priče koje su več pripadalo preistoriji u odnosu na njihovod doba, Saks је na sebe preuzeo misiju da Dancima ostavi povest koja se može porediti $a grčkorimskim i narovno sa biblijskim jevrejskohri?čanskim povestjma. Plod njegovog rada је GESTA DANORUM, štampan prvi put kao prva istorija Danske, Grčka legenda o Alkesti, kraljevoj kčerf,- dogadja se u drevnom gradu Ferai (pokraj mesta Volo u Tesaliji) čije rušovine postoje i danas. Ona je bfla kčerka kralja Peliasa koji je njenu ruku bio spreman da da samo onom kojl uspe da upregne lava i divlju svinju u ista kola. Uz pomoč boga Apola, Ađmet uspe da ostvari taj pod= i tako postaje prestolonaslednik i Alkestin muž, Ah' Admetu je bilo sudjeno da umre mlad, osim ako neko ne umre umesto njega. Samo je Alkesta spremna da se žrtvuje za svog supruga i sačuva presto, To je početna situacija Euripidove drame po Imenu A I s e st a. Legenda o danskom kralju Frode Fredegodu, koji je po Saksu, savremenik cara Avgusta i Hristovog rodjenja, jedna је od najomiljenljih legendi. U njegovo vreme mogao je čovek izači iz svoga skrovlšta sa blagom bez bojazni da če biti opljačkan, Aii treba rečij da su kazne za pljačku bile pooštrene u doba kralja Froda. On je napravio neku vrstu danskog "Napoleonovog kodeksa" za celu teritoriju njegovog kraljevstva koja je obuhvatala Dansku, Norvešku, Švedskuj i Finsku, kao i delove Engleske, Rusije i Nemačke. Saks završava svoju povest o kralju Frodu sledečim rečima:"! tako umre Frod, najslavniji kralj sveta. Pošto mu Izvadiše utrobu i posdiše leš, njegovi stražari čuvali su ga sakrivenog tri godine, jer su bili uvereni da če se kraljevstvo raspasti ako se sazna njegova smrt... Zatol pronosiše njegovo mrtvo telo po kraljevini, ne otkrivajuči da je mrtvac na odru, več onemočali starac na kolima koje su njegovi stari ratnici dužni da odaju poštu. I tako ostade velik i posle svoje smrti".