Bilten Bitefa

(s•e.e.!•.............................................................

031

Dejan I11đd, vodjen 1945 u Beogradu, Akademiju je savpšio 1978 g. u klasi prof. M.Kresmanoviđa. Prvi put je islagao marta 1972 god. na isložbi "4:4:X2" u SKO. Osim toga, islagao je na grupnim isložbama: "Izložba abpteža", Dom omlađine„maj-guni 1972 godine, Prvi aprilski susret stuđenata, BKC 1972 god. , Ialožba u Rioeotone, Italija, avbust 1975 god. D»yvugi aprilski susret, SKC, 1975 god. i{aložba grafikhe "Beogradski hyvug", GK, maj 1975 godinč.

Na ovoj izložbi se predstavlja vađovima u sepigrafiji (aiklda "Galop") i lesorezu ("Ovea", "Poptret", ciklus "Sađe").

Svetlana Zlatić, rodjena u Beograđu 1948 godine, Akađemiju je savpašila 1973 godine» u klasi M.Svbinoviđa.Do sada je izslagala na: Movembapshom salonu, 1971 god., isložbi "4ux14:X", SKC,mapt 1972 g. "Izložba oaoptčeža”, Dom omladinme,maj-juni 1972 g.

Ma isložbi "Motiyb i delo” sastupljena je sa dve mrtve privode + pejsažom.

Aleksanđa» Cvetkovid, rodjen vw Alekainoeu 1947 godine, Akademiju je sav»šio 1973 godine» wu klasi prof.R.Miševiđa. Veđ je izlagao na: NMovemba»skom salonu 1971 godine,„ isložbi "4:4:X",S9KC,mant 743 "Taložbi apbeža”, Dom omladine, maj-juni 1972 godine. Predstavlja se aiklusom "Kompoaictja nebo”, ulje na platnu.

Ivo Pravulović, rodjen u Miču 1947 godine, Akadomiju je sOobnŠTIO 1973 gođine u khlasi M.Spnbinoviđo. Islagao je ma :isložbi M4a:4:X" SKC,maert 19792 g. „ Prvom ap?ilskom ausbetu, SKC, 1972 god. Dyugon appilskom susyetu, SKC, 1973.

Izložio je jedno ulje na plathu - Kontra V.V.G.

Izložba "Motiv 1 delo" prikasuje ustvari isveshe pneokupaeije poslednje gonevaocije umetnika sa beogradske likovne Akademije. Ova {izložbc Je "to Što Jeste pred vama”, to nije ni byva hi poslednja »eč ovih mladih 1judt, hjihove samisli još uvek au u obtiasti nalaženja sopstvenog iarasa, a ideje tchk treba da im sas?u. Ipak, u iszložbenim radovima mogu se sagledati njihova imtehogsovanda i moguđnost+i. Za Dejana 111da može se mneđi da uponedo uspostavlja svet bojeniž + oblikovanih vređnosti. U aiklusu "Galop" prisutna je skala đistih i prođorhih boja, koje se medjusobno isključuju stvarajuđi jedan osobeh“ optički kvalitet. Linija, koja vijuga dđajuđi iluaziju anabeshe, deli likovni prosto» i svojim pitmom sugeriše bpozet. Oblici do kojih je dovelo obakvo tretiranje povpšine,pove_/Baani su medjusobno vitmikom fragmentavnih polja i upvavo on omoguđuju wbisahkh pokveta, dinamike. Na radovima u lesopesu pristup je drugačiji. Intenesovanje sa kolopističke vrednosti ismenjenmo je u izboru boja. Kontrasti se 1 ovde javljaju, ali to nisu sučeljavanja suprotnih, snažno akoe) tovanih bojenih povpšina. Bojene vređnosti proisilase in odnosa, muklih, prigušehih boja, ohern-mpko, sivo-plavo,eivo-sivoplavo, tamonaznandžasto=arnveno ("Oko") "Sađe"). I u odnosima oblika p?}i' man Je dvuhkčiji atav umetnika. Oblioi su hrupnhi, jednostavhi, pregledno definisani punom mirnom linijom koja od dela čihHi MPGQU' noteženu likovnu aelinu. Može se slobodno veđi da su to dela mi?' nih povpšina,. ushladjenih, skoro wspokojehih likovnih komponenti, prekinutih tek ponekad israzitijim tonom, jačim akoeentom. Za grafiku "Ovoa" moglo bi se veđi da se isdvaja 18 date aeline, pre svoga, konsekvehtnijim večavanjem problema bojemih {i oblikovanih odnosa, na jedan svakako savnšeniji načih sa koji se može ređi da predstavlja mogućnost Dejana ITtiđda.

•9te.".e...97...•...•............... e••e••..ee• e. .....A.•e”»•wsDo.o.eo...................