Bilten Bitefa

O ili nadovE ti ime nočomu Što to nije, nogo vidcti u kakvoj po stavci možomo od BITEP-a dobiti najviša! Jor, promašaja imamo aovolijno i u sopstvonoj prođukciji, da bismo mopsli da plačanmo i dovođimo tuđje. A ako voćč promašaje honorišomo i gstimulišcmo ih na bako velikoj manifestaciji kao što jo BITEP, bilo bi bo= 1joe da se okpronomo sopstvonim pozorišnim problomimsn,

Prodstova koda joe 1iznzivanalm najvišc intorosovaenja, i publika ı pozorišnih stvarađaca, došln jo iz Dangko. To je "Dom moga oca" u požijdji mugoenija Barbc (Odin Teatar). Izvodjački postupak ovo trupo ppoizišao joe iz oksporimcntns Grotovskog, ali se nije znadržno na podđražavnju, nogo je otišao dalje. Može se roći da jo roeđitoclj Barban uspco da ostvari svoju idcju o "kos-= mičkoj Rusiji", kako joe on nazvao ovo svoje traganjo u agocijancijama. Pokronuti i nndchnuti životnim opusom i književnim stvnralnaštvom Dostojevskog, členovi Odin teatra okreću se sebi i

otkrivaju "dostojevštinu" u sebi gnamima.,. Coo Barbim postupsnk usmeren jo UprPVO na ovo skidanjo obrazins od scebo,„ povezivanjo đuha s telom, korišćonjem ritbunlno obrođnoB čina, igro, ranzuzdanosti, suprobstavljanjom vlađajućim normnma, slikama akstazoe ili mrtbvila, pri čomu jo svc dovodoeno do paroksizna, U krajnjod liniji, sve JjJc usmorono na izvlačonjo iz tnamc onih "pomoevonih" stanja iz svota Dostojevskog. U čloenoviman svoje trupe Barba joe našao tumače koji su sa noevorovatbnim ontbuzijozmom i samođigciplinom prišli ovom neobičnom scenskom ostvarenju, opPiginaslno zomišljonom, roežirnnom i izvođenom,

Majuspošpošnija proedštava po gsnavršono razradjonoj i ostvO-– ronojd koncepciji, dodi stila i vigokom mlun:Škon ostbvPRTOnju je "Lir" Edvarans Bonda ožiji Hans. Ticnua, teatra iz Žapoadnog Borlinnma. Podvlačeći i naglašavajući prirodnu bliskost komičnog i tbragičnog ı Upravo njihovo jeđinstvo, Tir od jedne komične i okrutne ličnosti ide do tragikomičnos, pa čak i tragičnog junaka. Režija je uspela da vooma slikovito i invantivno prikaže tu evoluciju. Jedna krvava drama, drama našeg vremena, i buđućeg, u kojoj je glođalac kao u kavoj zloslutoj viziji morao da se suoči s ličnom onečovoečnosšću i surovom okrutnošću, nezajažljmuvim egoizmom, praiskonskim ubilačkim nagonima, DTigUu=> šenim, ali ne i savlađanim. Reditelj je svosno izvukao onu liniju, po kojoj Je Lir shvaćon·: kao savremeno ogledalo ljudske okrutnosti i tbragičnog mchanizma vlasti,

Ako, dakle, pristanem no da se ovc i još dve-tri predstave i mogu nekako gvojim kvalitetem uklopiti u Široke okvire BITEF-a, ostaje nam, s druge strane, više predstava koje su svojim promašajima, zabluđama i duhom drastično obsleželi ovogodišnji repertoar. Podjimo ređom: od naivnog i patetičnog madjarskog mijužikla "Imaginarna reportaža o jednom amoričkom pop festivalu! drastično avangardizma Meme Peplinija i njegove predstave "Pirandelo ko?" ppoko zabluda o Mmođernizovanju Sekspira, iskazanom u "Bogojavljocnskoj noći" teatra iz Glazgova, do diletantizma, grupe Međisin šou. I tako dalje, rodom... .

Imajući u viđu trenutnu situaciju u svoctskom pozorištu, bar onu za koju nam ja umoetbnička uprava BITEF-a otvorila pProZo?P, smatramo da je neophodno promoniti koncopciju same manifestacide. Buđuća bi morala vođiti računa o dva osmovna bitna momcntmn, Prvo, našoj publici prikazivati vređna, kvalitetna dcla svoctske pozorišno produkcije, koja Ć6ćo u svojoj prolaznoj orijentaciji tožiti otvaranju novih mogućnosti teatra, daklc, novim tendencijama, ali no po svaku cenu! Drugo, potpuno i angažovano afirmisati na BITET-=U nnašu pozoriBnu umotnost i drštvo u kome ona Živi.