Bilten Bitefa

i

Wa s w'a"Wiw w\Ww-W e W ww N "e MW. lw Me MYe-a. mw e{w ee e s e # e... s e ele wLeb e em o.B e MW O 6 9 e e slo • » • • •. pb.9D s MR O | • . . •. « • " •

Medjutim, medju novoisvadjenim Lutkaoma se malase + one koje u ponodiet Matale se kao vetki primeze~, već 150 godima pPemose sa kolema na koleno.

Predstave su bune vitmova ı boja: sa lutaka tete glave,aždaje Dijuju VatYA, Q ikyvT je do kolena”...

Kao T vanžje, Bitef je dovodio u Beograd primepke sačuvanih drevnih umetnos+1, kao Što je umetnost Japama, Afpike i Islanda. Posnato je da su MbPraqVO

ovf. ostaci staPe pozorišne umetnosti najviše uticali Ha meka najhovija LstPa~– žrtvonja avangavdnih tbyupa. Tako se sicilijanskim lutkoma Znspipiše bošsovište Bread end Papet 15 Vermohta (SAD) ili Posovište sunca Anijame Mnaškine i8 Paprtaa.

seve eu ehej do wiela.how\w else a wa sla s s 6 we. a le s a p ee w ww e elm ale e we w e + e q e MP e lw # (PUB Čip. #00 RM

005 ) SCBILLER THRATER ~ ZAPADNI BERLIMV Ibsen: HEDA GABLER Režaja: Hans~Pete» Budolph S.Beket: TADA--KORACI (THAT TJME -·PFOOTSTEPS)

Šile» teatap, osnovan 1894.godine u Beplimu, Beograd je uposnao na Sedmom Bitefu 1974.godine, kada je predstava u mežiji Hansa Licawa "L i p" od Bdvapda Bonda dobila veliku hagradu aa najbolju predstavu. Ovoga puta posppište dolazi sa predstavom ”"Heda Gablep" u vežiji mladog Hamsa~Petera Rudolfa 7 Beketovom vežijom njegovih najoviaih komada "Tada" + "Koraci", prikasanih M radionici istog posorišta. (prošle godine Šile» teata» je u Beogradu došao

sa Beketovom vežijom "Čekajući Godoa"),

"Heda Gable»p“ u Šile» teatvu podelila je beplinsku i sapadnonemačku kritiku. Jedni su oduševljenim nekomveneionalnim tumačenjem likova klasičnog Ibsenovog · komada. NMijedan lik nije ostao onakav kakvi smo navikli da ih vidimo. Drugi tvrde da je to Lulu Gable», a me Heda. Haoms=~Petep Rudolf je godinu dana ra nije vežirao po sličnim primeipima Čehovljevog "Ujka Vanju", kojt Je takoage iaasvao buzme veakotje.

Izmedju svih Ibaemovih mišljenja o sopstvenom delu „ŠilepP teatma, Što je VPLo karaktepistično„ oeltivza samo ovaj: "Mastv komada je "Heda Gablev". Time sam hteo nagovestiti da u Wjenoj ličnosti tmeba prvenstveno gledati kđepku njenog oca, a ne ženu njenog muža. U ovom komadu, nisam hteo da se bavim takosvanim problemima, Za mene je bilo bitno da prikažem ljude ı njihove sudbine ha bas postojećih društvenih odnosa.

Poped "Hede Gable»" teata» prikazuje hajnoviji plod sboje stalme saradnje sa velikim piscem Somjuelom Beketom.

On je pežšivao svoja dva najnovija komada, po sličnom prinoetpu: na seent jedno lice igra, a glasovi evocipaju njegovo stanje 111 prošlost. Reč je o hermetičnim komadima, kojima pisae daje svoje autentično tumačenje.

U komadu "Tada" jedna ličnost je ma sceni, a Čuju se tri glasa, od kojih · jeđon govo»i a detinjstvu, dyvugi o prvoj Ljubavi, a treći o stapoBti.

U komadu "Koraer" jedna žena u vitama korača papalelmo sa rampom, a glas majke govopi o sudbimi žene koja hoda.

e•e•9o9e.•t!.•.•......................."' a •e•ee•...•.....ooo e. eo oo 6 BB bo Goo e e

006 THE LIMDSAY KBMP COMPAWY ~ LONDON · Oseap Wilde: SALOMA (SALOME) Lindsay Kemp: KLOVNOVI (THE CLOWNS) Bežija: Lindsay Kemp

Lindst Kemp spada medju tipične predstavhike evetske avangarde: lutalica od Londona do Austvalije, prijatelj Dejvida Bauija i Mmdi Vophota,bantomimičan TI glumac „učesnik u filmovima Mona Rasela, Felinija 1 Kasavetesa,i pedagog na Telohdu,botiče 1 popodtee Vilijoma.Kempa.klovma u Šekspivovom pozorištu "Glob".

eeeeoo•eeoo oo 0 oo e O 0000 O Oe e oo oO 000 000 Ooo 00 Oooo OP • e•..........o..........