Bilten Bitefa

– –

dss s bib e he s as alt 4 % ale elale e #0 v e P _e f. ...... šle:Blelw"e e\w WOoje e We. 0. B.(M % 9.9 0 0 0| e•o•eoe•........

· Za gldvnog vedztelja Teatra satipe, jednog od najposeđenijih požorišta Moskve» osnovanog 1924.godime, "Steniea" je danas satirična bajka,hao što je bila

{+ 1929.godine. Buduđnost drugog delo nije vealna slika društva 18 1979.beć posovišna budućno8St, koja sa vealnom budućnosti hema ikakve vese. Dok dje

u predstavi 18 1955.godime na sceni DiO prikasah UnivePBbLtet "Lomonosov", 'Rao vealnost budućnosti koja je na domaku, danas je taj dugi trettLran sa {stom komediografskom izonijom kao {+ ppvi deo. Napavno„ da je Porlistpktns

M SVIM tim varijantama "bivši ~adnik", 1 sa njega zveditelLj nema nikakvog ycaumevanja. Mladi glumac Penjkov, specijalno angažovan 5G& ulogu Poristpkina {a Lenjihgrada, ima nešto od IlLjinskog „glMmea koji Je pre 48 godina tumačtLo "bivšeg radnika".

Soenografija u predstavi "Stentea" inspipisana je plakatama Majakovskog { modernim slikapstvom s početka veđa u Busijž.

pruga predstava istog teatra na Bitefu "NMNevolja sabog pameti" od. Gpibojedova (nikada do sada mije prikasama na jednoj beogradskoj soeeni), kapaktertše Rhoneepoeiju Teatya satima: sativa se shvata u izvornom snačenju, Mao prvoPažzedna društvena kritika sa trajnim T7itezarnim vpednostima. Valentin Pluček pokušava da OVO prvo veliko delo vuske dramske književnosti napisano 20-tth godina prošlog veša protumači na: nov Mačim. Od klasične hegativnme Ličnosti Pomusova 1 ostalo plemstvo ppikasuje kao mogućne, Pealne ličnosti, a me kao groteksne likove stilisovame fa»se.

Obe predstave Teatva satipe se prikazuju na sceni Jugoslovenskog dramskog posopišta,„ a zatim sovjetski ohsambl gostuje 4 Hrvatskoj „Bosn“t BHezoeegovinti i SGRDLJUL.

ULLMIO SU JO O. a vi a a le we. aa e a dt e O O 0 07 e•!.•eo•....... ••.•o.•............

008 WUPPERTHALLER BUHMEM ~ WUPPERTHAL Bela Baptok: PLAVOBRADI (BLUEBEARD) hBežija: Pima Bausoeh –

Pine Baš je nesumjivo Jedna od najzanimljivijih ličnosti savrememog sapadncnemačkog teatapskog pedjsaža. Počinjući kao koeogvaf, Pina Bauš danas stvaba predstave kodje prevasilase konvenoetje Jedne umetmosti omedjeme simbolikom pokPeta. Ona stvapa meku vrhstu modernog totalnog teatra.

U predstavi "Plabobradi" Pina Bauš u Posprištu i Vupeptala uaima kao povod opezeku maatku Bele Bavtoka "pomak vojvode Plavobzadog" 11911). Dvoje mladih galušaju ove Jednočimke + vekveivaju sa ansamblom svet + problematiku "Plavobradog“, bo Feojdu prototip Zmpotentnog muškapca, koji da DL prikpnio svoju "sromotu" „ ubija svedokinje svoje nemo. .

Za pimu Bauš legenda o Plovobzadom tretipa temu boPbe polova, snagu LStOvzemenog privlačenja odbojnosti izmedju maškancea 1 Žena. Njena predstava nije obračun sa muškaPoima, već pokušad objektivhe defihieije polova,odnosno njihova psihološka anatomija.

U ovoj predstavi Ljudski govob se tret{za ha Nivow bve Mjegovog aptikulisanog stadijuma, a to teataeski snači prelaznu etapu izmedju koveografije govornog dramskog pozorišta. To je bosorište sasnovano na smehu,plaču, ik; Baputonju, Jaueima, uadasima, kveštonjeMm, elementima koji u ovod predstavi treba da "iskaČu više nego Što bi se mečima moglo žekazati”".

o e e was ejeiw:e wih w 0 be 0 wiGiW M WO ie m ay le WB: Zoe O „a 0 će ele « 2 We ls 9dč e alive # vim, P WA 9 C-

080 OBNTRE DRAMATIQE MATIONAL DES ALPES ~ GRENOBLE Piepre Boupgeade: PALAZZO MENTALE Režija: Geopgs Lavaudant

Teatap ·· {s Grenobla. ppikasujee. na Bitefu predstavu koju je pariska kritika proglasila kao predstavu sešsome 76/77.. Auton je mladi zedittolj Zopš Lavodanm, a bisae teksta je roaomansijeP, O kome se sve više govoPt u Papisu,Fžen Bupžad.