Bitef

jaroslav vostry

komedija rizika

Prvi komad Ladislava Smočeka je Piknik: drama pet američkih vojnika koji ratuju za vreme drugog svetskog rata u tihookeanskoj džungli sa Japancima. Ambijent drame je priroda, Međutim, ovde se ne radi o konfliktu čoveka sa prirodom ukoliko podrazumevamo pod prirodotn njihovu okolinu. Drukčije se izražava »priroda« u samim likovima; knnfli|<ti Swoéekwjfa— komad»—uuek na neki narJn proističu iz Ijudske »prirode«; ali prirode u najširem smisTG reci.

Izabrani ambiient je tim važniji. Ceta američkih vojnika ûTîïïbokeanskoj džungli je grupa Ijudi istrgnuta iz svakodnevnih odnosa ovaj put, obično odnosa vojničke podređenosti. Sticajem naročitih okoinosti, mora zapovednik jednog delà izviđačke čete koja je poslana u džunglu sa zadatkom da utvrdi japanske položaje da sâm, samo sa nožem krene u izviđanje; vojnici bez zapovednika, stvarnog autoriteta u ovakvoj situaciji mogu u potpunosti da se otkriju. Ali ni ovo nije Smočeku dovoljno: njegovi junaci se na proplanku džungle još i opiju. Ovo sve je autoru potrebno da bi se odjednom otkrilo ono što ostaje u čoveku pod normalnim okolnostima savriveno; primitivo! atavizmi, prvobitni nagonski impulsi. Size Piknika je ratna priča. Impulsi o kojima smo govorili u ratu se svakako prirodno aktualizuju. Ali terna rata je u komadu obuhvaćena dublje. Ono što se deiava sa Smočekovim junacima nije samo deo rata. Ljudi na proplanku džungle sukobe se uprkos opasnosti u kojoj su se tokom borbene akcije nasii: uniste se sami, još pre nego što se i susretnu sa Japancima. Džungla oko njih Je moćna, veličanstvena, zastrašujuća. Sa ovakvom prirodom su licem u lice Smočekovi likovi. Kada ih vidimo kako spavaju, kao da se sa njom stapaju. Oni su deo okolne prirode, ali istovremeno se iz nje izdvajaju: džungla oko njih ne može da predstavlja nešto što nije. Ona je trajna, postojana, dok se ovi Ijudi, koji će za koji trenutak možda poginuti, često pretvaraju. Postaju nehotično niena parodija; realizaciia iste sile samo slaba, puna komoleksa. ' Čovek kodSmočeka ie često slab, čak iadao. To vredi i zi likove "fizički jake; u »Pikniku« se Tol posle tuče sa Smajlom ne vraća kao pobednik, već umoran, razriven otrežnjen. Šta tu vredi snaga? Muškarac, koji se pojavi u Smočekovoj komediji iz lavirinta, može najjačom snagom da udara vratara letvom po glavi ipak mu ništa ne vredl jer otuda neće izaći pošto Vratar njegove udarce i ne oseća. A Vratar? Na kraju izgovori kako čovek vise nije ono što je bio i polako gura sa scene bedan, stari bicikl sa pohabanom tašnom na volanu. Stara tašna, stari bicikl: rekviziti u obe komedije su vecinom stari, istroieni. Ovo se tiče takođe kostima: odeća Mčnosti je često iznošena, sirotinjska; takve stvari se većinom već davno ne nose. Jedna od tipičnih Smočekovih tema ie tema starenia.

Ali Ijudi kod Smočeka nisu samo stari i jadni. U komediji »Cudno poslepodne dr. Zvonda Burkea« autor sve čini da likovi na sceni budu što ružniji. Od svih najviie je to Svatava: ova četrdesetogodiinja devojka je odista igra prirode. Mislim, da ovaj naziv karakteriie sliku soveka kod Smočeka dosta tačno; u njegovim komadima, stvarno priroda čoveka drži u rukama; bi Io da je to priroda u njëmüTÏÏl okolna priroda Ni priroda drugih. Svakako da se to ne tice samo komičnih tekstova. »Piknik» je, da kažemo, ozbiljna drama. Ali zbog čega se ti ljudi umalo ne uniite? Šta u stvari radi Smajl u grmlju, čime pobuđuje sumnju da je Krekmilera koga očigledno mrzi —■ u žbunju iikvidirao? Sta radi!? »A govno Tole

ßO