Bitef

Sanjao sam jedan san Tako sam zapazio da je glavna tema »Žrtve dužnosti« pobuna protiv super-ega i potiskivanja i poraz tog »nad-ja«. Policajac to je cenzura, društvena savest, kojrjënsfôvremeno i otac, što znači inkarnacija društva übija anarhista Nikolaus, A ovaj će kao Fridrih Veliki posle smrti svoga oca takođe postati otac, kralj, autoritet, dogodiće mu se isto što i svim sinovima, svim revolucionarima što su sa mnogo više okrutnosti izborili svoj autoritet koji već odavno ne primenjuju i u tiranske svrhe, i koji slabi uporedo sa smanjenjem njihovih sopstvenih snaga, ili, kako bi se to danas reklo, postaje liberalniji. Zna, razume se, policajac koji tvrdoglavo pokušava da izvede Chouberta na pravi put, da ovoga pusti da on sam pronađe unutrašnje ja kako bi ga se oslobodio, ili pokušava Chouberta potpuno da uplete u mreže sopstvene krivice kako bi ga jače potöinio, zna policajac tačno dokle de ga to dovesti; Jer Choubert ponekad utekne, on pokušava da pronađe vrata kako bi umakao drustvenim, porodičnim obavezama što ga guše, iz te tamnice u koju je stavljen. I Choubert je stvarno spreman da pronade izlaz u vandruštvenim dimenzijama, prvo u biološkoj kad roni u »dubinu«, zatim u metafizičkoj, ili možda religioznoj, kad se odvaži za uspinjanje.

Nisam taj komad napisao sasvim nesvesno. Bila je tu ipak prisutna aktivna spontanost istraživanja. Nisam imao osećaj da pronalazim. Činilo mi se da otkrivam unutrašnje predele koji su me i samog iznenađivali koje još nisam poznavao, ali koje sam ipak uvek nanovo prepoznavao, Najjasniji mi je bio onaj deo sa seéanjima iz detinjstva, konfiikt s ocem, sažaljenje prema majci, kajanje. Sve se to htelo! Ali najvažnije Je ipak bilo ono što ni je bllo namémo, Na primer, ovo, možda samo ovo: predstava o Choubertovom postepenom silaženju u dubine, dakle ne pojedini delovi jednog sna, koji sam ja doživeo, ili sna o lestvama u svetlost koji sam takode sanjao, već povezivanie, redosled tih trenutaka, tih prinudnih predstava, što znači člnjenica, sve to pretvorilo se u predstavu. (rasplet). To stavijanje u pokret taj Choubertov put prema svome ja, odnosno iz svoga ja satkao je dramu, što sam otkrio tek tokom pisanja, Dramu, mislim radnju. Moja ličncst hoće da pobegne društvu to je policija a zatim hoće da umakne tiraniji koja se krije pod maskom anarhiste Nikolausa i revolucije. Kao sve nove revolucióname tiranije i ova tiranija Chouberta ponovo podvrgava društvenom redu i određuje ga ponašanjem jednog deteta, tj. sputanog čoveka. Dok sam režirao komad mislio sam da b¡ trebalo da i glumac prede taj put stradanja kako bi posle gledaoci mogli da ga dožive. Za mene, pozorište je tekst, ali još mnogo više radnja i pre svega siike, tj. konkretni simboli koji se stapaju s radnjom ili, bolje receno, ističu radnju. Autor bolje poznaje svoje namere, negó bilo ko drug!, ili mu u najmanju ruku bolje uspeva, no bilo kom drugom da ih sazna, ili ih manje slabo poznaje. Zbog toga bih hteo da objasnim svrhu teksta. A to upravo

73