Bitef
60
gog rešenja. Ili ce se predstava igrati pred »mrtvim« pasivnim gledaocima. Šta Krejča misli o budućnosti teatra? Nisam prorok i ne mogu da predvidim buduénost teatra, kao što ne mogu da predvidim uspeh svoje sledeée predstave. Ali smatram da bi sredstva masovne komunikacije, kao televizija i radio trebalo da vise sarađuju sa pozorištem, da stvore bolju komunikaciju između teatra i publike. Televiziju gledaju najširi slojevi od profesora univerziteta do Ijudi koji nikad ne idu u pozorište i zato je ona vrlo važna za popularizaciju teatra. Naravno, predstava može da izgubi ako se neodgovorno snima. To uvek ostaje problem. Zato je potrebno vise vremena, rad u studiju, bolji uslovi snimanja. Kao glumac, Krejča je snimio šezdesetak filmova. Zar ga ne privlači filmska režija? lmam za to mnogo mogućnosti, ali to znači izgubiti godinu dana života. Ali sada sam se s tim pomirio: počeću uskoro snimanje »Tri sestre« po Cehovu. (S. M.)
(Politika, Beograd, 17. IX 1970)
razbijanje mitova u pozorištu
Zašto trupa »TSE« igra na tri jezika Izbirljiva publika BITEF-a veoma je različito reagovala ali se nesumnjivo zabavljala i razmišljala na predstavama mladih argentinskih i francuskih glumaca, pesnika, vajara i igrača, koji su prve večeri izveli Kopijevu komediju »Eva Peron«, pod firmom francuskog teatra »Drveni mač«, a druge dve jednočinke »Drakula«, Alfreda Ariasa, i »Boginja«, Haviera Arojela pod argentinskom zastavom svoje grupe »TSE«. Pri tome su govorili francuski, španski i izvitopereni engleski kakav se čuje u Latinskoj Americi. Objašnjenje naše »dvojnosti« je
tan ja, ogromne prednosti jer oni nisu opterećeni klišeima tradicionalnog teatra i spremniji su za oblike »antiteatra« kao i traženje novog izraza. Oni su slobodniji da igraju i da se igraju. Ipak, mo ja trupa je veoma profesionabia u osećanju odgovor-
nosti prema delu koje stvara. Retko bi koji profesionalac pristao na probe koje traju po osam časova ili da vežba jedan pokret prstom po petnaest dana! Sve što ste videli nije nikakva improvizacija, već detaljna studija. Pored toga, syaki član moje grupe spreman je da igra male i velike uloge, da po potrebi bude i scenograf i dekorater, da se bavi najrazličitijim teatarskim poslovima. Mi nemamo predrasuda ni prema teatarskim formama o modernoj arhitekturi, »Drakula« je, između ostalog, esej o teatarskom izrazu. Literatura je sporedno sredstvo da se predstava vizuelno izrežira. veoma jednostavno rekao nam je Alfredo Rodrigez Arias. Pre cetiri godine osnovali smo u Buenos Ajresu grupa »TSE«, a u Parizu smo izveli »Evu Peron« za pozorište »Drveni mač«. Zato govorimo u jednoj komediji francuski, u drugoj
španski, a latinskoamerički engleski u »Boginji« potencira parodičnost teksta i podseća na jezik kojim se kod nas sinhronizuje serijski američki filmovi za televiziju. Zašto ste za svoju grupu izabrali, većinom, neprofesionalne glumce i to vajare, arhitekte, likovne umetnike? Ja sam takođe, pre nego što sam počeo da se bavim pozorištem, bio vajar, što mi je mnogo pomoglo u vizuelnom formiranju predstava. Mislim da nije nimalo slučajno što u savremenom teatru sve vise dolazi do svojevrsne sinteze svih umetnosti. Rad sa neprofesionalnim glumcima ima, za moja shva-