Bitef

mene drame i tradicije. Ali mi postavljamo pitanje, klasika odgovara. Navedite nam primer gde vidite vezu između šekspirovskog i našeg sveta? U sukobu sa klasikom, značenje politike i senzualnosti ze veoma

važno. Kad je o Sekspiru reč, vezu vidim u položaju lude: vidite svet bez iluzija, ići kroz hladnu noć. Ostati reran sebi, jednom reči, eto značenja lude u smislu političke akcije. Stari revolucionari moga vremena imali su vere ali više nemaju iluzija jer živimo u potpuno ciničnom svetu. Šekspirove lude znaju da su to, ali one od drugih prave budale. Filozofsko ponašanje lude je važno i složeno: luda u »Kralju Lim« ima potpuno čistu spoznaju sveta bez iluzija, ali u drami jedino luda ima razumevanja za bivšeg kralja. S druge strane, podsetimo se prošlogodišnjeg sukoba u Cikagu, na de-

mokratskoj konvenciji. Vođe ovog protesta izvedene su pred sud i znamo kako su se branili: ponašali su se kao lüde u odnosu na režim. U slučaju čikaškog suđenja vidimo vezu između potkulture pokreta hipija u srednjoj klasi Amerike i,

na drugoj strani, _ Kamijeve filozofiJe apsurda. Najvažnija styar u hipi kulturi jeste biti autentičan i činiti stvari koje vam odgovaraju. To nalazimo i kod Šekspira i zato je on čovek svih vremena. Drugačije rečeno, on je uvek živ za žive, a mrtav za mrtve! Ali, kako su klasici uvek savremem, da li klasika uopšte postoji iü je reč samo o terminološkom odvajanju? Klasici moraju biti ponovo prevođeni svakih dvadeset godina. Grčkim tragičarima, recimo, više odgovara jedinstvena moderna dikcija i običan jezik nego pretenciozna lažnost veštačkog arhaizma. Klasici

danas govore sve jezike i postali su opšte dobro. Naše pozorište je »pozorište planete«, istovremeno i u istorijskom i u geografskom smislu. Tu su sve tradicije i svi stilovi istovremeno. Uzajamno se prepliću novi njujorški realizam i Grotovski, kabuki teatar i grčka maska. U savremenom pozorištu sve je izmešano, ali svi klasici nemaju isto značenje. Sekspir je u XVIII veku bio katastrofa, a romantizam ga vraća na scenu. S druge strane. Rasin, zbog teškoća prevoda, danas mnogo manje može da kaže.

(M. Vlajčić)

(Nedeljne novosti, Beograd, 20. IX 1970)

moskovsko pozorište otkazalo turneju

Teatar Mossovjeta otkazao je već ugovorenu turneju po Jugoslaviji i učešće na beogradskom BITEF-u. Zvanično obrazloženje je, da je do otkazivanja turneje, koja je pored Beograda trebala da obuhvati Novi Sad i Niš, došlo iz finansijskih razloga. Teatar iz Moskve trebalo je da u Jugoslaviji prikaže »Petrogradska snoviđenja« delo rađeno prema romanu »Zločin i kazna« Dostojevskog i »Storm« Belocerkovskog. Sovjetski umetnici trebalo je da 22. septembra krenu za Jugoslaviju.

(Eilten Bitefa, 21. IX 1970)

i freehold u veneciji

lako Venecijanski festival nije festival novih pozorisnih tendencija, Freehold odlazi u grad na lagunama. Pored Ateljea 212 sa »Ibijem« od »Beograđana« u Veneciji učestvuju: Freehold, »Filoktet« iz Hamburga i Strindberg. »Mossovjet« je otkazao i BITEF-u i Biennalu u Veneciji.