Bitef

karakteristična nesposobnost kritike da je definiše, što je takođe i znak vitalnog bogatstva njenih predloga i sadržaja. U slikarstvu te generacije (koją nosi uslovne oznakę »obnove slike « ili »novog romantizma«), kritika moderna umetnosti je izvršena na najdrastićniji i često deklarisano ironičko-polemicki način, od jednog Blanuše koji se izruguje » mitovima« moderne umetnosti (kao što su Pikaso, Mondrian iii Maljevič), pa sve do Zorana Miladinovića, čija slika » Pit (Mondrian) , Paund i Evropa 1976« snima čudovisnost modernog sveta, tog »razorenog mravinjaka«, gde sile razar an ja ikonički egzemplificira Mondrianova slika, simbol » dijalektike iluminizma« ili » iracionalnog racionalizma«. Na drugoj strani, kao što o tome svedoči jedan Mojović, nastaje se naci alternative u znaku reintegracije najsloženijih filosofskih konceptu и slikarstvo, kao prevazilaženje tautoloških krugova » konceptualne umetnosti«, te kao obogačivanje istih filosofskih konceptu kroz » vizuelni « pogled ili fenomenološko prodiranje. Pajević i Jovanović reprezentuju to cesto autobiografsko traganje za lepotom; autobiografsko, jer je bez uzora.

(Dragos Kalajić)

drugi beograd

Likovne manifestadje su zamišljene u funkciji izlaganja nekih malo poinatih ili nepoznatih aspekata » drugog « Beograda grada domaćina ovogodišnjeg Teatra nacija, dakle aspekta koji se ne mogu sresti na » zvaničnim « mestima, od kioska sa sa razglednicama do Muzeja savremene umetnosti. Kao alternativa upravo razglednicama ili onim vizurama koje pruzaju touristic tours po Beogradu by night ili by day, mladi, dvadesettrogodišnji arhitekta Aleksandar Antič predlaže »drugu« тара putovanja, stvorenu njegovim foto-objektivom, koji je za razUku od ostalih, prečesto zainteresovanih za »inter es ant an« kadar ili laboratorijske » alhemije « upućen jednom tenzijom ka srži modela, reinterpretiranih »iznutra«. Izložba-teza » Znaci post-moderne umetnosti « ima za cilj da prikaže jednu do sad neprimećenu tendenciju, koja je tim značajnija, śto je ne samo beogradski »specijalitet«, već i izuzetno aktuelna, ulazeći u kontekst današnjih diskusija na temu » krize « ili Čak »smrti« moderne umetnosti. Izložba-teza »Perspektive nove skulpture: ka pra-oblicima i para-oblicima«, otkriva nepravedno ignorisanu vitalnost beogradske skulpture, čije orijentacije ulaze и aktuelnost šireg horizonta perspektiva, о сети svedoči i samostalna izloïba italijanskog skulptora Kanevaria (и Galeriji Kulturnog centra), kao produïena eksplikacija ove teze.

(Dragos Kalajić)

olja ivanjicki

Funkcija izložbe je da vizuelnim sredstvima posetioca provede kroz isíoriju sveta od primordijalnog haosa do XX veka. Izložba manifestuje vizuelni pristup istoriji, njenirn stvarima i pojavama. Sadrzaji istorije su raspoređeni i prezentovani и staklenim kockama i bocama a prisustvo jedne slike, »Dvadeseti vek«,

treba shvatiti kao reprezentadju individualnog nastojanja za obuhvatanjem, razumevanjem i predstavljanjem sopstvene aktuelnosti, ho takode predstavlja jedan délié sveta stvari i pojava.