Bitef

Raymond Queneau (Rejmon Keno) roden je 21. febmara 1903. u Le Havreu, gde su njegovi roditelji imali trgovačku radnju. U tom gradu proveo je detinjstvo i završio klasičnu gimnaziju, a zatim nastavio študije na Sorboni u Parizu, Diplomirao je filozofiju 1925. U Parizu se najpre zaposlio u banci, a zatim u redakciji dnevnog lista L’lntransigeant, u kojem je bio urednik rubrike Poznajete li Pariz? Istovremeno se bavi študijama matematike i stvara jednu od teorija šahovske igre. Pošto ga je u zimu 1924—1925. Pierre Naville predstavio André Bretonu, pristupio je grupi nadrealista i postao njen član. U reviji Révolution surréaliste objavljene su neke njegove pesme. Vojni rok služio je kao zauv (1925-27) u Alžiru, Maroku, Rifu. Oženio se 1928. Iz ličnih razloga 1929. prekinuo je odnose sa Bretonom i napustio grupu nadrealista. Ite godine čitao je Joyceovog Ulisa. Godine 1932. putovao je u Grčku. Godine 1933. objavio je prvi roman, Le chiendent (Korov), Otada če gotovo svake godine objavIjjvati po jednu knjigu. Nekoliko godina, počevši od 1930, odlazio je u

Nacionálnu bibliotéku, gde je istraživao fous littéraires, nameravajuči da sastavi jednu enciklopedija neegzaktnih nauka (pošto je napustio ovaj projekt, deo sakupljenog materijala iskoristio je u romanu Les enfants du limon iz 1938. Godine 1931, zajedno sa Leirisom i Batailleom, pristupio je Komunističkom demokratskem kružoku antistaljiniste Borisa Suvarina i saradivao u njegovom časopisu La critique sociale. Od 1933. na École des hautes études slušao je predavanja André Kojèvea o Hegelovoj Filozofiji, čije je izdanje priredio za štampu 1947, U istom periodu, na istoj školi, pratio je predavanja H. C. Puecha o gnosticizmu i maniheizmu. Godine 1934. objavio je roman Gueule de Pierre, prvi deo trilogije koji obuhvata još Les temps mêlés (1941) i Saint Glinglin (1948). Posle jednog psihoanalitičkog tretmana, napisao je aulobiografiju u Štihovima Chêne et chien (1937). Autohiografski podaci nalaze se i u romanu s ključem Odile, objavljenem iste godine, koji predstavlja satira na ambijent nadrealista. Sa Georgesom Pelorsonom i drugim prijateljima (medu kojima je i Henry Miller) 1938. godine osnovao je časopis Volontés, koji je izlazio do 1940, Godine 1938. postao je i član književne redakcije izdavačice kuče Gallimard, a 1941. i njen generalni sekretar; od tada do kraja života Queneau če svakog dana