Bitef

atmosferi večite konkurencije i pohlepe za zlatom, nema mesta za obična ljudska osečanja. Banda rendžera, na čelu s vodom, nemilosrdne proganja došljake iz Čilea: izvrgava ruglu prijatelje Hoakina, zapodeva tuče i prkos u taverni Gužva i na kraju, siłuje Terezu, Hoakinovu ženu. Tereza umire. Svet je propao za dobrog momka, Hoakin se pretvára u osvetnika i gine u žestokom sukobu s banditima, Kao tužni zavet zvuče njegove poslednje reči: Svakom životu dolazi kraj, A tamo gde su stvarnost ili san davno zaboravljeni Násilníci su moju ljubav übili I svoj bol ja vam zaveštavam! U osnovu sadržaja opere utkane su dve simbolične ličnosti - Zvezda, odnosno Hoakinova ljubav Tereza i Smrt, u liku Vode bande rendžera. Simbolika večite borbe izmedu života i smrti, ljubavi i mržnje u njima je dobila vidljivo oličenje. □

Pablo Neruda Pablo Neruda, veliki čileanski pesnik XX veka, dobitnik Medunarodne Lenjinove nagrade Za učvrščenje mi-

ra medu narodima, autor je mnogih knjiga, kao i posmrtno objavljenog dnevnika Priznajem da sam živeo. Medu njegovim delima postoji i dramska kantata S jaj i smrt Hoakina Marjete, po čijim je motivima u moskovskom pozorištu Lenjinski komsomol ostvarena predstava Zvezda i smrt Joakina Marjete. □

Aleksej Ribnikov Aleksej Ribnikov, sovjetski kompozitor, učenik Arama Hačaturjana. Preďavao je komponovanje na Moskovskom konzervatorijumu. Prvo objavljeno delo je Sonata za klavir Narodno kolo. Komponovao je takode dve simfonije, Koncert za violinu i orkestar, Koncert za gudački kvartet i orkestar, koncertni kapričo Lakrdijaš, sonate za klavir i kamerna dela. A. Ribnikov napisao je muziku za više od 30 filmová, medu kojima su Ostrvo blaga. Avanture Buratina, Crvenkapica, Kroz trnje do zvezda i dr. Veliku popularnost uživa njegova rok-opera Zvezda i smrt Hoakina Marjete. A. Ribnikov je takođe komponovao rok-operu Junona i Avos,

koja se zasniva na sadržaju poeme Andreja Voznesenskog koja se upravo sada prikazuje u pozorištu Lenjinski komsomol. □

Pavel Gruško Pavel Gruško, sovjetski pesnik i poznati prevodilac španske poezije (Gongora, Kevedo, Beker, Lorka, Hernandez), kao i poezije zemalja Latinske Amerike (Valjeho, Neruda, Giljen i dr.). Autor je mnogih scenarija za dokumentarne filmové, pored ostalih i filma o Pablu Nerudi Biti na ovoj zemlji. Napisao je članak iz oblasti književnosti i predgovore za knjige ¡nostrane poezije. Član je uprave društava prijateljstva SSSR Peru i SSSR - Kuba, a takode je član Sovjetskog komiteta solidarnosti sa čileanskim demokratima. □

Mark Zaharov Mark Zaharov, roden je 1933, godi-

ne. Završio je fakultet glume GITIS u Moskvi i glumio u mnogim pozorištima: u Permi, u pozorištu Gogolj u Moskvi i u moskovskom pozorištu Minijatura. Godine 1959. počeo je da se bavi režijom u Študentskom pozorištu MGU (Moskovski državni univerzite!), gde je režirao više komada: Drakon E. Švarca, Karijera Artura Uija B. Brehta i dr. Zajedno sa S. Jutkevičom pozvan je 1965. godine da radi u svojstvu reditelja u Moskovskom pozorištu satire, u kome je režirao više predstava, medu kojiraa Vnosno mesto A. Ostrovskog, Probudi se i pevaj Đarfaša, Tempo 1929 - muzički spektakl prema ranijim komadima Pogodina, Májku Hrabrost i njena deca B. Brehta. Godine 1970. u moskovskom pozorištu Majakovskí režirao je predstavu Slom A, Fadejeva. Počevši od 1973. postaje glavni reditelj moskovskog pozorišta Lenjinski komsomol, gde režira više predstava, koje su stekle veliku popularnost medu sovjetskim i inostranim gledaocima; medu njima su: Autograd XXI M. Zaharova i J. Vizbora, Tilj G. Gorina, Ivanov A. Čehova, V spiskove nije zaveden B. Vasiljeva, Morija I. Drucea, Zvezda i smrt Hoakina Murijete P. Groškoa na temu P. Nerude, Momak iz našeg grada K. Simonova, Moje nade M. Satrova, Lopov V. Mislivskog, Revolucionarna elida M. Šatrova, Surove igre A. Arbuzova, Junona i Avos,