Bitef

Janusz Wiśniewski Janusz Wiśniewski najavljuje kraj Evrope. Njegovo pozorište opisuje Veliku agoniju, ne misleči pri torn na pojedince, več na totalno uništenje jedne kulture, civilizacije, sveta. Bliži se kraj XX veka. Preostaje još samo 17 godina do onog mitskog, simboličnog, fantastičnog datuma, godine dve hiljadite. Deca rodena dañas neče imati vremena da stasaju... Danas, kao što je to bilo i krajem XIX veka, javlja se duh dekadencije. predosečanje propasti ispunjeno nekom mračnom veselošču. Ljudi svc više osečaju strah od kraja i nesigurnost pred budučnošču. Janusz Wiśniewski pripada najmladoj generaciji pozorišnih radnika Poljske. On je istovremeno autor, reditelj i scenograf. Karijeru je započeo pred kraj Gierekovog režima, u doba propagande uspeha, a njegov umetnički uspon rezultat je opšte krize. Predstava Manekeni, čija je premierà izvedena u vroclavskej operi, a repriza prikazana u pozorištu Wielki u Varšavi, donela mu je slavu ne samo

u Poljskoj več i u inostranstvu. Treba napomenutí da su predstave Muzej po uzoru na madam Tiso i Portret porodice na putovanju dve osporavane predstave Wišnievskog. U švom najpoznatijem delu Muzej Wiśniewski je stvorio kabare kóji osporava ideale, etiku, hijerarhiju, vrednosti, mešajući u njemu elemente raznih kultura i epoha. Tristan i Izolda sastaju se s Nosferatom - gutačem dece, Molijerov Orgon nailazi na Božić-Batu, a Venera susreée Solomona. Prati ih demonska ličnost, koja podseča na Kabare Boba Fossa. Oblik predstave i plastične vizije autora svrstavaju stvaraoce narativnog plastičnog pozorüta Kantora i Szajnę u red najboljih poljskih pozorišnih stvaralaca tokom poslednjih godina. Janusz Wiśniewski, roden 1. jula 1949. godine, studiraoje na fakultetu poljske filologije Univerziteta u Varšavi, a takođe i na fakultetu režije Više pozorišne škole u Varšavi (1978). On je scenograf, reditelj, a od pre izvesnog vremena i autor svojih scenskih ostvarenja. Radi u Teatru Współczesny u Varšavi i u Teatru Nowy u Poznanju. Njegove predstave bile su prikazane na festivalima u Opoleu, Torunju, Katowicama, Kaliszu, Renneseu (Francuska). Manekeni, jedno od njegovih ostavarenja savremena opera Zbigniewa Rudzinskog, postigla je veliki uspeh na Teatru nacija u Sofiji i dobila poziv da dode u Pariz,

kao i da učestvuje na Internacionálnom pozorišnom festivalu u Karakasu. □

Predstave 1977 - Teatr Powszechny u Varšavi: Federico Garda Lorca, Dom Bernarde Albe - režija; 1979 - Teatr Muzyczny u Słupsku: Joseph Haydn, Farmaceut - scenografija i režija; 1980 - Teatr Nowy u Poznanju: Julius Słowacki, Balladyna - scenografija i režija; Teatr Współczesny u Varšavi: E. Szwarc, Dragon - scenografija i režija (u saradnji sa Krzysztofom Zaleskim); 1981 - Opera u Wroclawu: Zbigniew Rudziński, Manekeni - scenografija i režija (u saradnji sa M. Grzesinskim); 1982 - Teatr Nowy u Poznanju: Janusz Wiśniewski, Muzej po uzoru na madam Tiso - scenografija i režija; Teatr Wielki u Varšavi: Zbigniew Rudziński, Manekeni - scenografija i režija (u saradnji sa M. Grzesinskim); 1983 - Teatr Nowy u Poznanju: Janusz Wiśniewski, Portret poro dice na putovanju - scenografija i režija. O