Bitef

sno übijeni čovek, mada, kao vojnik, još uvek živ. I medu njima, kao u cirkusu, na granici izmedu dresure lávová i ekvilibristike na trapezu - klovnovi i komedij aši. Majmun Kiki i Komedijaš (dve najpotpuniję uloge u smislu predstavljanja i interpretacije u izvodenju (Paweta Hadyńskog i Janusza Michaiowskiog) prave viceve, grimase, iz Kikine zadnjice izbija vatra. Ta zabava je jača od straha, a ukoliko je strah jači, utoliko je i ona jača, što je svakako poslednji argument Evrope, njeno poslednja šansa i poslednji poraz. Jer, kad se učini da če se ta najprimitivnija vitalnost pokazati jačom od reda, od religije, kulture i vojne sile, Komedijaš se odjednom oprašta od Kiki, najavljuje njenu poslednju tačku i silazi sa scene. Ostaje Kiki, koja na kraju neče znati da li je to bila šala i da li je več i za nju ostalo samo Amerika! Amerika! Svet Januša Višnjevskog dobro odshkava stanje umova, objavljuje register nemogučnosti kojih je uvek puno. Kreativnost njegove mašte je toliko jaka da može evocirati dogadaje koje pripoveda pozorište, ali je u tolikoj meri sugestivna da nije teško stivatiti pravi smisao njegovog pozorišta. Njegov je junak uvek naša saves!, podvrgnuta stalnom razaranju, stalnoj učeni krajem. Ono što je za Kantora zaključak, za Višnjevskog je inspiracija, što je za jednog finale, za

drugog je ipak (možda uprkos deklaracijama, ali u saglasnosti sa intuicijom i mladošču) - početak. To što je veličanstvena vizija Višnjevskog ostvarena u tako savršenom obliku, režiser treba da zahvali disciplini ansambla Izabele Civinjske, kóji je valjda jedini u Poljskoj stvarno i bez preterivanja pravi pozorišni ansambl. U Poznanju se dogodilo nešto važno: poj avio se veoma značaj an kreator pozorišta. Međutira, prva predstava Panoptika za prestoničku publiku, koja je trebalo da se održi u okviru Varšavskih pozorišnih susreta, otkazana je. U vreme velikih reči i ideala koji se odnose na diskusiju o koncepciji Pozorišta Republike podsečam: duže.se ne sme čekati! Gledaoci van Poznanja (a možda i televizijski gledaoci?) takode imaju pravo da upoznaju ono što je izuzetno. A Kraj Evrope je izuzetna predstava. □ Tomaš Raček, Polityka, 19. mart 1983.

Teatr Nowy Teatr Nowy u Poznanju postoji več šezdeset godina. Ove godine slavlje-

na je dvadesetogodišnjica nastanka profesionalne scene u našem gradu. Pre drugog svetskog rata pokrovitelj pozorišta bila je jedna od najistaknutijih poljskih glumica Helena Modrzejewska. Bila je to privatno pozorište čije je umetničko vjeruju formulisano več 1923. godine: Naša ¡enumera da stvorimo pozorište koje če biti isključivo kolektivno i zasnivače se na što je moguče intenzivnijoj saradnji svih umetnika, od kojih če svaki biti rovnoprávna snaga. U godinama 1927-28. Edmund Wierciński ostvarivao je u njemu svoje avangardne predstave u ekspresionističkom stilu. U meduratnora periodu na ovoj sceni pojavljivali su se najistaknutiji poljski umetnici kao: Irena Solska, Stanisława Wysocka, poznata međuratnoj zagrebačkoj puhlici po glavnoj ulozi u Sekspirovom Hamletu, Stefan Jaracz, Juliusz Osterwa, Józef Węgrzyn. □

Izabella Cywińska Izabella Cywińska, čije se stanovišta o pozorišnom radu zasnívajú na ideji kolektivnosti, postala je godine 1973. direktor i umetnički rukovodilac No-

i vog pozorišta u Poznanju. Upravljajući već deset godine našim pozorištem, ona svoja interesovanja usredsreduje na pitanja jedinke koja je u dilemama moralnih izbora povezanih sa njenim postojanjem u društvu, sa granicama kompromisa kao i sa priklanjanjem mehanizmu vlasti i politike. Zato su se na pozorišnom repertoáru našli komadi: Pirandelovi Divovi sa planina, Ibzenov Neprijatelj naroda, Gelderodova Škola budala, Beketove jednočinke, Suhovo-Kobilinova Tarelkinova smrt, Banja Majakovskog, Gogoljev Revizor, Brehtova Opera za tri groša. U našem pozorištu važno mesto zauzimaju komadi poljskih autora: Baladina Slovackog, Turon Žeremskog, Emigranti Mrožeka i Oni Vitkacija. Pored Civinjske, tvorci mnogih značajnih predstava bili su najistaknutiji stvaraoci savremenog poljskog pozorišta: Kazimierz Wiśniak, Krzysztof Pankiewicz, Conrad Drzewiecki, Jerzy Satanowski, Jerzy Juk-Kowarski. Otkako je postala direktor, Cywińska, u umetničkom smislu, vodi posebnu brigu o mladim stvaraocima. Janusz Nyczak postavio je u našem pozorištu mnoge predstave koje su naišle na priznanje publike i kritike. U sadašnjem trenutku učesnik u stvaranju umetničkog lika pozorišta, Janusz Wiśniewski jedan je od najsposobnijih mladih poljskih režiséra i