Bitef

najbolja inscenacija, Dovoljno je prisetiti se postavljanja na scenu Zlih duhova Kamija. I mada je dramaturg bio umetnik i filozof takve klasę kao i autor Kuge i Mita o Sizifu, ta inscenacija nije ništa više od veoma interesantne interpretacije velikog delà Fjodora Mihajloviča Dostojevskog. ZU dusi kao delo Dostojevskog su mnoštvo. Svaka dramatizacija iii ekranizacija je jedno od mnogih mogućnih čitanja. Tako je i sa Kugom. Priča o kugi uči mudrosti, odnosno njeno sraišljeno čitanje može da doprinese korekciji našeg poznavanja sveta i vrednosti njegovih činilaca. Podstiče i na hrabrost, odnosno na potvrdu našeg prisustva, promišljenošću i snalažljivošću usmerenju na dobru stvar. Ali Camus je učitelj koji učeniku ostavlja izbor razumevanja poretka sveta i vrednosti njegovih činilaca, Vrsta mudrosti tada zavisi od odnosa izmedu teksta romana i pogleda na svet i intelekta subjekta koji čita roman. Uzaludno je tražiti u njemu merodavni odgovor na pitanje; kakav je poredak sveta i kakva je vrednost njegovih činilaca? Sadržaj takvog odgovora zavisi od ontološke i aksiološke opeije čitaoca, odnosno od njegove mašte i uverenja u strukturu stvarnosti i onoga što da-

je smisao našeg prisustva u njoj, kao i u principe koji treba tom stvarnošću da vladaju. Čitanje Kuge utiče na povećanje naše mudrosti, ali onakve kakva ona veé j este , odnosno strukturirane i usmerene našim pogledom na svet i našim intelektom. Sadrži i podsticaj na izbor stila života čiji se smisao zasniva na prisustvu kroz hrabrost, To je, medutim, značajno samo za one čiji stavovi i uverenja u vezi sa poretkom sveta i vrednosti njegovih činilaca mogu biti übrojani u onaj krug projekata životnih puteva i koncepcije ljudske sudbine čiji je delić i tačka gledišta samog Kamija. Jer, na hrabrost nas pođstiče Camus, a ne Kuga. Predirao na suštinu stvari. Priča o kugi sadrži više aspekata i mnogo značenja. To je atribut svakog zaista važnog književnog delà. Iz osnova je drugačije sa književnim radovima koji pretenduju na dostojanstvo jedino ispravnih izjava za angažovanje na frontu didaktičkih iii propagand'nih radova. Kuga pripada romanima iz kojih se rada meditacija i razmišijanje. I u tome je sličan romanima kao što su Kafkin Zamak, Gombrowiczev Trans-Atlantik, Hesseova Igra staklenih perli, Faulknerov Absalome, Absalome, Pod vulkanom Low-

гуа. Međutim, predstavlja suprotnost delirna koja sadrže smernice i pouke. Kami shvata i tretira čitaoca kao učenika, radeći to po uzoru na Konfučija. Producenti tih delà rade to po uzoru na pedagoge koji uče Marcina Borowicza u klerikalskoj gimnaziji. Smisao price o kugi u Oranu zavisi od nas samih. Za vrstu čitanja ima suštinski značaj odgovor na pitanje: šta je kuga predstavljena u priči? Ukazaćemo na četiri shvatanja: 1) kuga je slična onoj koju je Defoe predstavio u Dnevniku godine zarazę; 2) kuga je invazija sila neprijateljskih poretku vrednosti i principima naše civilizacije, koje pri tome uništavaju našu biološku egzistenciju; 3) kuga je zlo koje živi u nama, aktualizacija i manifestacija stalnog prisustva Arimana, svedočanstvo prisustva elementa koji nam ne đozvoIjava da mimo i trajno živimo prema zapovestima Ormuzda; 4) kuga je veliki društveni problem koji se ponavlja i predstavlja izazov braniocima društvenog poretka i od njih zahteva inveneiju i aktivnost u borbi protiv sila destrukeije i korupeije, nihilizma i anomalizma. Doktor Bernard Rieux oertava se tada kao kapłan dobra i svetlosti, kao socioteh-

ničar koji se bori sa društvenom patologijom. Jasnost čitanja zavisi i od spoznajne Perspektive onoga ko razmatra postupke likova iz romana. Treba da razmislimo o tome da li nas u romanu interesują filozofski probierni (bunt i otpor zbog svedočenja o odbacivanju zla i o održavanju dostojanstva i apsurdnosti ljudske invencije i aktivnosti prema nepromenljivosti objektivnog poretka sveta) iii sociologki (solidarnost i kooperacija u odnosima izmedu grupa društva dodirnutog ozbiljnom i opštom nesrećom) iii funkcionisanje investiere čiji je zadatak obezbedenje poretka u zajednici i njeno izvlačenje iz opasnih neprilika. Filozofski probierni prikazuju antropološku perspektivu. Međutim, sociološki probierni prikazuju istorijsku perspektivu rornana. U antropološkoj perspektivi Ijudi su nepromenljivi, a kuga je sramota koja se ponavlja, komponenta čovekovih nedaća, U istorijskoj perspektivi Ijudi mogu da zamene društveni poredak koji se lošije brani od kuge poretkom koji se brani mnogo bolje. Kuga je moralitet. Priča o kugi u Oranu jeste priča koja nagoni čitaoca da traži pouku, mada Kami ostavlja

68

lASiVii