Bitef

##iiVEi

rodnipriraśtaj. Sinoć sam još jednom ernim slovima napisao naslov. Objaśni avant sebi da sam književnik, dakle, imam pravo da piśem ne samo drame, već komedije i humoreske. Da bi postojale forme i da bi te forme mogle da se razvijaju, moraju da imaju izvestan slobodan prostor unaokolo. To może da budę ćutanje. U komadu Prirodni priraštaj reč je 0 operisanju živom, ljudskora masom koja se povećava i koja, s obzirom na pritešnjenost, ruši sve forme 1 preliva se iz šupljeg u prazno. U 111 činu pucaju zidovi i kroz otvore se uliva potok ljudi. Sam proces pucanja, raspadanja zidova predstavlja radnju. Medutim, glasovi i reči nemaju ničeg zajednićkog sa radnjom. Verovatno prvi put - otkako piśem pozorišne komade - osećam tako veliku potrebu da razgovaram sa režiserom, scenografom, kompozitorom, glumcima... sa celim pozorištem. Ali ja sam (ovde i sada) sam. Osećam neophodnost neposrednog kontakta s tim ljudima več za vreme pisanja. Zapravo, mogao bih u ovom trenutku da počnem probe predstave. Mogu da odustanem od punog literarnog teksta komada u korist scenarija. Ali, säm sam i priraoran sam da pišem književno delo, da opisu-

јеш ono što bi bilo lakše preneti u neposrednom dodiru sa živim ljudima. Nemam ni svoje pozorište ni režisera, Mogućno je da će se za nekoliko godina pronaći slućajni režiser koji će komad uzeti u svoju radionicu, a ja ću dobiti pozivnicu za prapremijeru. Veoma dugo sam otezao sa pisanjem ovog komada. Poćeo sam 1958. godine, gotovo istovremeno sa Kartotekom. Zapravo nisam otezao već nisam mogao da nateram sebe da pišem i opisujem ono što je već postojalo u mojoj rpašti - u promenljivom, all realnom obliku. To što je raslo, Nisam mogao da odlučim da uzmem u ruku skalpel-olovku, da pristupim seckanju slika i ideja, tužnom opisivanju predstave (tuźnom i pomalo zamornom), Geste pokušaje zapisivanja prekidao sam oneraspoložen svešću da je bolje sve to improvizovati zajedno sa ansamblom. Tek u trenutku kad sam postao potpuno svestan da sam osuden na isključivo zapisivanje, pristupio sam pisanju ovog komada. (Dvoumim se da li da se isključivo ogranićim na književni tekst komada iii da opisujem istoriju te predstave, njenu biografiju.) U najranijem zapisu komad je trebalo da se odigrava u uslovnom železničkom kupeu iii tramvaju u koji do-

laze ljudi, Trebalo je da to budę enterijer ureden kao kupę. Pośle podizanja zavese, kupę je prażan. U kupę ulazi mlad čovek, zauzima slobodnu pozu, moźda čak legne na klupu, Onda u kupę ulazi mlada devojka. Poćinje razgovor, koji se pretvara u fieri, uzajamno izazivanje. U toku komada, u zatvoreni prostor dolaze ljudi. Pojedinačno iii u parovima. Tu vladaju civilizovane forme. Uopšte, forme, Prostor dozvoljava da se sačuvaju forme, odnosno, civilizovani odnosi. Ali, ljudi, raedutim, neprestano dolaze, Više nema mesta na klupama. Oni sede rame uz rame. Stalno dolaze. Starci, žene i deçà. Sportisti, trudnice. Ljudi zauzimaju mesta na policama namenjenim za prtljag. Stoję u prolazu. Ali, još se izvinjavaju, još se Ijute, još drže deeu visoko iznad glava. Ipak forme se menjaju, Pred našim očima đoživljavaju zastrašujuću raetamorfozu izazvanu nedostatkom prostora. Pre svega, oni koji sede unutra pokušavaju da zatvore vrata. U kupe ulazi maestetični Visoki sveštenik. Izgovara nekoliko fraza, blagoslovi, miłuje decu po glavi; oboren na pod, a onda bačen u prtljažnu mrežu i dalje brblja pobožnim glasom o dostojanstvu majke, o grešnosti kontracep-

tivnih sredstava, o kalendaru. Trudnice pričaju o svojim nevoljama sa muževima, druge odlaze na terapije u banje očajne zbog svoje jalovosti. Istovrerneno, spolja raste pritisak, zidovi se povijaju, Żiva masa unutra je tako stisnuta da počinje da kipi. Dolazi još do dve, tri eksplozije, Pokret se meša sa krikom. Najzad se sve smiri. Iz mase se, ćutke, izvlače mladi. Sedaju jedni pored drugih i počinju da flertuju, da se izazivaju, U tiSini, njihovi glasovi podsećaju na gugutanje golubova. Bila je to vizija komada zasnovana isključivo na pokretu, na rastenju žive mase. Dijalog je trebalo da se čuje samo u izvesnim trenucima i da poveže pojedine faze tog procesa koji se odigravao u zatvorenom prostoru. Godinama sam sakupljao izreske iz novina, pravio sam izvode iz brošura i knjiga, vodio sam korespondenciju sa demografom specijalistom, mojim drugom iz giranazije koji je postao jedna od naučnih veličina svetskog glasa. Razvoj te predstave kao da je tekao na dva koloseka. S jedne strane. moja mašta je stvarala i stalno gomilala nove slike, a, s druge strane, povećavala se dokumentacija, gomila in-

80