Bitef

da je preko puta »Kabarea Volter« živeo Lenjin koji je s drugim mirnim, ozbiljnim Rusima planirao svetsku revolucijo. Inaugurisao apstraktnu poeziju. DELAK FERDO, 1905-1968, reditelj. Režirao u mnogim jugoslovenskim pozorištima. Dramatizovao Cankarevog »Slugu Jerneja«, Pisao i prevodio eseje i članke o pozorišnoj umetnosti. Godine 1927, izdaje u Ljubljani časopis »Tank« uz aktivnu saradnju Černigoja. Osnivač »Delavskog odera«, avangardnog proleterskog pozoriäta. FABR JAN, 1958-, reditelj i slikar, Izraziti predstavnik teatarske poetike »čutanja i igre«, Autor pozorišnih projekata »Teatar pisak za K«, »To je teatar kakav se mogao očekivati i predvideti«, »Moč pozorišnih ludosti«. Likovne projekte izlagao u Oslu, Antverpenu i -Veneciji. Dobitnik Velike nagrade BITEF-a XVIII. FRIDRIH KASPAR DAVID, 1774-1840, nemački slikar i bakropisac, učenik Kvistopa. Najizrazitiji predstavnik nemačke likovne romantike koja se razvila paralelno sa književnošču. Od 1880. tesno povezan sa krugom romantičar-

skih književnika oko Klajsta, Tika, Kernera i Novalisa. Slike su mu često inspirisane literaturom kao na pr. »Grob Arminija« inspirisan Klajstovom dramom. Po duhu i izrazu tipičan severnjak, GONCAROVA NATALIJA SERGEJEVNA, 1881-1962, jedan od aktera »ruskog umetničkog eksperimenta«. Slikar energičnog i samostalnog istraživačkog postupka u cilju oživljavanja nacionalnih tradicija ali i akademskog tumačenja tekućih eyropskih stilova. Bavila se scenografijom i kostimografijom baleta i sarađivala s baletskom grupom Đagiljeva. KANDINSKI VASILIJ VASILJEVIČ, 1866—1944, slikar, profesor na Bauhausu, jedan od osnivača grupa »Plavi jahač«. U najranijem razvoju prošao kroz uticaje impresionalizma i fovizma; njegovo apstraktno delo iz prvog perioda obeleženo je lirskim raspoloženjima kroz koja probijaju dramatični akcenti. U daljem razvoju koristio je geometrijske elemente koji uspostavljaju dinamične odnose čudesne lepote i tačnosti. Glavna teorijska dela: »O duhovnom u umetnosti«, »Pogledi u prošlost«, »Tačka, linija, osovina« i dr.

MALJEVIC KAZIMIR SEVERINOVIČ, 1878 - 1935. Maljevičev črni kvadrat na belom prostoru značio je vrhunac suprematističkog cinizma i socijalne »deplasiranosti«_ koju je jedna apstraktna umetnost mogla očekivati u odviše konkretnej stvarnosti nove Rusije iz 1917. Pa ipak, začudo, i zahvaljujuči duboko nadrealističkoj obojenosti čitavog ovog istorijskog perioda, Maljevičevska, geometrija, kao i neprozirna ornamentika Kandinskog, bili su neko vreme zvanična estetska bileta zemlje u kojoj Deržinski skidao je glave posve ogoljeno i realistički, a velike socijalne promene takođe se odvijale po receptima klasičnih šekspirskih tragedija. PREŠERN FRANCE (PREŠEREN) 1800-1849, največi slovenački pesnik. Rano se oslobodio crkve i postao radikalan »slobodan duh«. Prema tvrdenju France Kidriča »Prešern je bio najjača literarno-umetnička jugoslovenska potencija svog doba«. Uveo slovenačku književnost u evropsku literaturu; slovenačku poeziju obogatio uvodenjen novih pesničkih oblika. Jezik mu je bio narodni i glavni motivi ljubav prema otadžbini i ženi.

Prevoden na mnoge jezike. Dela: balade »Vodeni duh«, »Ribar«; književne satire »Novo spisateljstvo«, »Glosa«, »Stršljeni«, ljubavne pesme »Strunama«, »Soneti nesreče«, »Sonetni venac«, povest u Štihovima »Krštenje na Savici«, patriotska pesma »Zdravica« i dr. SLEMER OSKAR, 1888-1943, pokušao da utvrdi zakone kretanja u prostoru, u predstavama s marionetama ili s glumcima čije je telo bilo našminkano, to jest premazano bojama tako da je postajalo »apstraktno«. U Gropijusovom pozorištu, centru arhitekture i primenjenih umetnosti Bauhaus, realizovao trijadni balet, trodelnu strukturu stilizovane igre. U likovima igrača ostvario geometrijske zakone prostora, prenoseči kubističke oblike na ljudski lik, punkcionalne zakone tela i njegovog pokreta i dao im simbole oblika metafizičkog izraza. TATUIN VLADIMIR, 1885-1956, osnivač ruskog konstruktivizma. Godine 1913. posetio Berlin i Pariz. Video je slike u Pikasovom ateljeu i na njega su naročilo uticale konstrukcije u kojima je Pikaso ispitivao implikacije kolaža u skulpturi. Po povratku u Rusiju

22