Bitef

Igualadai. Svuda se razvijalo nešto što je do tada u nama mirovalo. S izuzetkom takozvanih kuća kulturę, tamo je najčešće, ne uvek, atmosfera bila hladna. Mi, međutim, nismo morali da putujemo da bismo to i doživeli: najlepši primer imaginacija je naše pozorištance na bćčkom trgu Wallenstein. Tuje između vlažnih i ružnih golih zidova nastało nešto što, mirno se może reći, ima rođaćkih veza sa onim naših prijatelja u Spaniji. Poziv na razotkrivanje personae (pojam koji je u staroj Grčkoj označavao masku: per - za, sona = ton, zvuk, jer je maska služila i za pojačavanje izgovorenog), kako bi se mogło prodreti do onog bitnog. Tokom rada bilo je ideja da se komád nazove Notturno, znači noćna predstava. Komad i danas jeste noćna predstava, iako se ne bavi osobama koje danas smeštamo u nocna bića, već osobama koje sami svrstavamo u naše nocne

misli. A Bao A Qu, bit imaginacije. Oblik naših moći predstavljanja, koga toliko često ne želimo da budemo svesni, jer se on tek uz našu volju može ispoljiti. A Bao A Qu je zajedničko ostvarenje ansambla. Kao i uvek, nismo samo vežbali, već uvežbavali i najveći deo sami i izgradili. Sve to omogućava da publika pred sobom ima projekat koji je savršeno uvežban i opremljen, koji u nekim drugim uslovima, kao isuviše komplikovan, ne bi ni nastao. □

Haos mračnoga sjaja Веско pozorište .Serapion, pošto je svojim spektaklom na vodi Anima na dunavskim rukavcima, dalo najbolju predstavu festivala, dospelo je ponovo na tvrdo tlo. Tačnije rečeno: ispod zemlje. Ne samo u tom smislu da se ansambl koji je mnogo putovao pośle dužeg vremena ponovo uselio u svoj podrum na trgu Wallenstein, već i zato što je tema nőve predstave Erwina Piplitsa Ovde dole. A to je, kao i uvek kad je reč о ovoj trupi, u izvesnoj meri komplikovano.

Verovatno još nikom nije uspelo da ispriča sadržaj jedne predstave Serapiona. Tema je uvek slobodna fantazija, magija, zagonetka. Povorka figura pojavljuje se bez reči, izaziva asocijacije i emocije, stvara, pre svega, magiban svet slika. Zagonetka počinje već kod naslova. A Bao Д Qu trebalo bi da bude nešto kao orijentalni kućni duh koji oživljava tek kad mu se približi čovek. Ali übacivanjem dva slova može iz toga da se dobije A Bajo A Qui, a to na španskom znači Ovde dole. Time se ne misli samo na pozorište u podrumu, koji je ranije bio bioskop a sada je već godinama prebivalište Piplitsovih ljudi. Vidimo pred nama sliku ruiniranog pozorišta: polomljene stolice, minimalan prostor za orkestar, izlizanu zavesu. Levo su stepenice. Njima na početku silazi neka žena u pratnji nekog čoveka, a to će već imati svoje posledice. Jer,-