Bitef

Spiró György: Nisam siguran da sam išao pravim putem profesionalnog dramskog pisca. Dosta dugo me je jedna fiks-ideja vukla napred. Pisao sam komade da bih nešto isterao do kraja; hteo sam da otkrijem takvu cframaturgiju, takvu dramsk'u formu u okviru koje se može opisati bilo kakva pojava, I, konačno, pošto tako nešto već vekovima ne postoji, jer pozorište nije prolzvelo tako nešto joá od doba Shakespearea i njegovih savremenika, ja sam se ponadao da ću konstruisati dramaturgiju na više-manje ideološkim 1 estetskim osnovama. Jasno je da u dvadesetom veku uglavnom postoje iskonstruisahi pozivi dramskog pisca. Nekima stvari bolje polaze za rukom, nekima slabije, ali pravu, oštru dramaturgiju već dugo niko nije uspio da napravi. M.T.: Dakle, Vi mislite da današnji dramski pisci imaju neku teoriju i, uglavnom, misie da preko nje preiive na pozornici? S.G.: Da, to je stanje. Oni koji su shvatili sa kakvim se nemogućim situacijama današnje pozorište bori, pokušali su da sa njima izađu na kraj i isprobali su sve vrste dra-

matugrije, Skoro svakoj su posvetili po jedan komád. To je, na primer, uradio i Krleža. Ja sam se skoro dvadeset godina trudio da odstupim od mađarske dramske i pozorišne tradicije, dakle od naturaliznia i od operete. Żeleo sam da stvorim filozofskiji dramski tip. Čak sam i stigao do Cara mira, коjim sam to skoro i ostvario, Ali teško se može igrati, jer ima suviše glumaca; ali, bez obzira na to; пеponovljiv izum, nešto sam u njemu napisao što već za druge dramaturške pojave nije mogućno primeniti. Odnosno, svoj poziv ni ovde nlsam pronašao. M.T.: Cam mira prethodili su, po mom mišljenju Iz iste grane nastali, Hannibal i Balassi Menyhárt . . . S.G,: Da, i u njima sam već nastojao da se otcepim od takozvane realistične istorijske drame. Ni njih nisu igrali. Zatim, pošto sam zaista hteo da ostanem dosledan, napisao sam dramu u stihovima pod nazivom Köszegök. Nisam smatrao da je uspela, možda više daje zanimljiva i tako sam stigao do Cara mira (Békecsászár), gde na jednom sasvim apstraktnom mestu, apstraktne ličnosti govore svo-

ju filozofiju; i, mada ovo delo smatram sasvim dobrom dramom, uopšte nije sigurno da li će se ikada otkriti da li je to i pozorišni komád, U svakom slučaju ta drama me je navela na razmišljanje; da li tu vrstu folozofske dinamičnosti mogu približiti onom ii votu koji mađarska publika prepoznaje i razume, Uzbudivalo me je pitanje da li ću moći reSiti to da delo budę manje apstraktno, dakle da ga publika manje smatra stranim, a da ipák u njemu ne presiane da se oseća sloj dramske filozofije, M.T.: To znaći da ste želeli da spojite naturalizam sa »misaonom« dramom? S.G.; Тако Je. Do sada nisam uspeo. Materija je ostała ili sasvim naturalistiĆKa, i mogła se osetiti samo radikalna antidrama, ali nisam uspeo da ostvarim prirodnu vezu između naturalistićkog događaja i metafizičkog stupnja kao što mi se to desilo u drami Kert (Bašta), gde sam se uporno trudio da to postignem. Tako je to joś uvek moj najspecifičniji problem i, kako ja vidim, u istočnoj Evropi se takođe stalno javljao. Ovdašnji

stvaraoci se kolebaju između sasvim apstraktne misone i za vreme i mesto vezane naturalistáké drame. Nekada na sasvim čudan način uspevaju da ostvare neku sintezu kao što je to uspelo i Wyspianskom. Više njegoVih drama je toliko avangardno da za slične i ne znamo. Dakle, sve je unapred napisao о -izmima dvadesetog veka i, osim toga, joś mnogo ćega. Baš tada Wysplansky je stvorio takozvanu svetsku dramu i, ako zanemarimo njegova izrazito poIjska tematika nacionalna delà, koja su svakako veoma popularna u Poljskoj, onda moramo videtl da čak i sugrađanin gledalac voema teško može da se uključi u ta Ыżarna i apstraktna delà. Druga krajnost je Čehov, koji ipák ostaje u jednom datom istorijskom periodu. U onome u koma je umro Bog, i ljudi moraju postati bogovi jedni drugima, za šta naravno nisu sposobni. Meni Čehov о tome govori. Zato je tako nadmoćna čehovljevska dramaturgija i danas, Na kraju krajeva Cehov je drama dvadesetog véka. Na njemu se gradi i uvek do njega vodi: ja čak smatram da i apsurd potiče od

57

I3ITI=I=