Bitef

njega svi jedu, piju i, da groteska bude potpuna, navode pasaże iz Biblije. Siika pomalo podseća na Tajnu večeru. Prilikom poslednje posete Jurij Petrovič, pravoslavne vere, nosio je oko vrata veliko raspeće. Odesa na kraju prošlog i početkom ovog véka, Na izvestan način ruski Marselj. Romantičan grad, luka sa svim onim što to znači: mnogonacionalno stanovništvo, kurve, zločin, ali i dah modernog vremena. Jevreji napuštaju odeski geto pre svoje braće u drugim delovima zemlje, odbacivši svoju verőm propisanu odeću, naučivši ruski i uključivši se u ostało stanovništvo. Na početku veka jidiš se ređe govorio u Odesi nego u drugim krajevima Rusije. Međutim, uprkos tome, Odesa je u to vreme imała sopstvenu jevrejsku i hebrejsku kulturu. Najzad, ovde su dugo živeli Bialik i AchadHaam. Medutim, smeśi se Nili Mirsky, filolog i prevodilac Sumraka, to su

bila dva udaljena carstva. Bialik nije znao za Mendela Krika, a verovatno nije poznavao ni Isaka Babelja. Nikad nije posetio udžerice u Moldavanki, gde su vladali zločin i siromaštvo, nikad nije bio u zemlji zalazećeg sunca. Isak Babelj jeste. Isak Emanuelović Babelj roden je u Odesi 1894. godine. u tipičnoj građanskoj porodici: Kod kuce je već preovladavala sekularna atmosfera iako je baka još znała jidiš. Isaka su posiali u rusku gimnaziju, ali je kod kuce imao časove iz Starog zaveta i Talmuda. Babelj se i kao odrastao čovek još uvek sećao hebrejskog. Mirsky: Judaizam mu je mało značio. Babelj sene pominje kao jevrejski pisać. Jidiš nije znao. Do srii je bio Rus. Stil mu je bio ruski u najboljem znaćenju te reči. Jezik mu je lep, saiet, śkrt Bio je skłon kratkoći. Pisci većinom teie razradi i, što se vise bliii vreme štampanja, tim vise pojedinosti dodaju. To Babelj nije radio. On se uglavnom trudio

da briše i skraćuje. Moida zato nikad nije napisao roman. Njegovo književno nasleđe, dosta skromno, sastoji se od kratkih priča. Neke su zaista kratkę. Likovi, iz Sumraka pojavljuju se u jednom đrugom njegovom delu - Pričama iz Odese. Najpoznatija zbirka njegovih pripovedaka je Crvena konjica, и kojoj govori о iskustvu jednog konjičkog oficira и crvenim bataljonima maršala Semjona Budonija. Oni koji su u mladosti pevali pesmu u Buđonijevoj kozačkoj konjici koją galopira u boj verovatno poznaju düh tog vremena. Međutim, stvarnost koją proistiće iz Babeljevih pripovedaka ima mało zajednićkog sa romantikom stihova koje pevaju članovi omladinskih pokreta u Tel-Avivu. Mirsky każe: Te price su snaían izraz strahovite svireposti koja je lada viadala. Kad sa price objavljene, uvr edeni Budoni se poialio Maksimu Gorkom koji je bio Babeljev zaštitnik. Babelj je odbio da se povinuje diktatu Staljinovog socijalistićkog

realizma, zadržao je svoj osobeni poeticán stil i nije poštovao partijsku liniju. Kao i mnogi njegovi savremenici Babelj'evo poćetno oduševljenje revolucijom istopilo se u razočaranju i otuđenju. Početkom tridesetih godina kada je Staljin sprovodio svoju idejű o kolektivizaciji i nacionalizaciji privatnih poseda i stvaranju kolhoza i sovhoza po cenu miliona Ijudskih života, Babelj se povukao u mraćno ćutanje. Sa jačanjem represije Babeljevo ćutanje postało je gotovo potpuno i poćelo da liči na protest, pasivan ali ipák protest, Produżeno ćutanje donelo mu je poziv od Staljina. Koko je bilo? pitali su pisca koji se u meduvremenu preselio u Lenjingrad. Nismo se dopali jedan drugom - odgpvorio je. U to vreme očigledno još nije bilo poznato kobno znaćenje takvog nedopadanja. Staljin se godinama uzdržavao da naškodi štićeniku Gorkog. Maksim Gorki, klasičar, koji se vratio u rodnu Rusiju da bi podržao revoluciju, pred-