Bitef

Prv o prikazivanje »Ričarda Trećeg« u Srbiji Godina 1864. je značajna u istoriji Šekspira u Srbiji. Onda kad se u mnogim zemljama vršile pripreme za proslavu tristogodišnjice Šekspirovog rođenja, duh koji je vodio Lazu Kostića dao mu je idejű da organizuje proslavu Šekspira u Növöm Sadu, i da na taj način probudi želju među Srbima za što tešnjim poznanstvom sa Šekspirovim delima. Program svetkovine tristogodišnjice Šekspirove u Növöm Sadu, u četvrtak, 30. aprila 1864, u dvorani kod »Carice Jelisavete«, sastojao se iz Besede u spomen Šekspira, dve scene iz »Ričarda Treéeg« i »Epiloga«. Predstava odlomaka Ričarda Treéeg bila je vrlo uspešna. To je bio prvi sluéaj da se jamb éuje sa srpske pozornice. Riéarda je igrao Laza Teleéki. Laza Rostié műje pomagao prilikom spremanja uloge, noseći u svojoj svesti još žive utiske sa predstave slavnoga glumca Oldridža, koju je gledao verovatno u Budimu. Razlog što je »Ričard Treći« izabran za prvu predstavu, a ne »Romeo i Đulijeta«, na kraju krajeva, nije teško naéi.

RIČARD 111/PHOTO RADOVAN BELESUN

RIČARD 111/PHOTO RADOVAN BELESUN

»Riéard Treći«, kao istorijska tragedija, bio je prikladniji za ozbiljnu svrhu narodnog pozorišta, nego ljubavna drama. Rostié je želeo da zgrane publiku; a to se moglo uéiniti, u dve scene, pre sa Riéardom Treéim nego sa »Rómeóm i Đulijetom«. Čak i docnije »Riéard Treéi«, kad je bio preveden, pokazao se uspešniji na srpskoj jmzornici nego »Romeo i Đulijeta«. □ Vladeta Popovié: »Sekspir u Srbiji« Srpski književni glasnik, 16. jul 1926.

ИТСГ2С