Bitef

leševi... KREONT: (stražaru) Moja sestra širi defetizam. JOKASTA: Prljave su ulice, trgovi, kuće, stepeništa, hodnici, sobe... KREONT; Da zatvori nisu krcati, na časnu reč dao bih da je uhapse. JOKASTA: Imamo prljave čaršave, prljave zadnjice, prljave misli i prljave ruke. KREONT: (Stražaru, tiho) Glavno da je njena prošlost dista i da je njena savest dista i njeno dupe puno! JOKASTA: Nekad smo jeli tri put dnevno a uvede bismo malo gledali televiziju. A sad vasceli dan igramo glavne uloge u TV filmovima, a uvede smo suviše umomi da bismo glumili ljude koji vederaju. Skidamo filmski kostim i svu nod sanjamo scene koje demo odigrati sutradan. ISMENA: Ko de cvrkutati u ovom gradu? Gde su ptice? STARICA: Kad krde creva, ptice su u loncu. ANTIGONA: (unutrašnji govor; u meduvremenu Polinik besno hoda tamo - amo, preti, mase pesnicom, udara, samara, davi, a onda opet ljubi i miluje Jokastu) Kad u nekog ispališ metak, olovo mu se zanje u meso i übije ga. A smrt se vrada odakle je i došla: vrada se u tebe, u tvoju kudu. Zivi u tebi, ti si njen poslodavac. Iz kude tvog mesa odlazi da ljubi tvoje drive. Ti joj otvaraš vrata, ti joj razmeštaš krevet, ti je služiš kafom. U tvojoj glavi spava snom pravednog i nepodmitljivog sudije. (s iznenadnom žestinom) Sto vise ljudi übiješ, sve manje si živ! ( s jezom) Mrtvi übijaju übicu. Oboreni obara svog rušitelja ostavljajudi ga da još neko vreme stoji. Kao kulisu od papira, koju svakd dašak vetra mode da obori! (pobedonosno) Neki leševi leže, drugi leševi maršuju. Slavom ovendane nebeske litije. (prekomo) Ej, moj Polinice! Ej, moj Polinice! (Dolazi Eteokle) ETEOKLE: (nadmeno) Garantovao sam ti lidnu zaštitu u gradu koji bi te inače linčovao. POLINIK: Ha! ETEOKLE; Ovde za izdajnika... JOKASTA: (upada, preuzima ulogu posrednika) Dešava se da se braca zavade, pa ipak: kad jedan drugome pogledaju u odi, ne smeju da misle o tome šta je bilo uzrok razdora ved o tome kako de izgladiti spor... Prvo ti govori, Polinice. POLINIK: (obrada se Jokasti, govori diplomatski

neutralno, rutinski) Stvar je jednostavna. Dogovor je bio da na smenu, svako po godinu dana, vladamo u gradu. Potpisao je. Potpisao si to, zar ne? A obećanje, kao što znamo, nije ispunio, Ako dobijem što mi pripada, šaljem vojsku kuói i pruzimam vlast u skladu s ranije postignutim dogovorom. ETEOKLE: (cinično) Vlast je jedna i nedeljiva. Vlast je samo jedna i ja sam samo jedan. Vlast nije nikakvo pravo već dužnost kojoj moras da budeš dorastao. Sto ti nisi, (ležemo) Sad izigravaš pokvarenjaka da ne bi ispao naivan, (agresivno) Ali ti si vraški naivan. Takvome kao što si ti nikada ne bih dopustio da viada, a kamoli da mu dobrovoljno prepustim kormilo države! POLINIK; Ko neće milom, hteće silóm! ETEOKLE: Ovde bi me smatrali izdajnikom ako bih predao grad onome koji ga ruši i ñapada oružjem! POLINIK: (ostro) Nemoj da brkaš uzrok i posledicu! ETEOKLE: U gradu nisi omiljen. As a matter of fact - they hate you! POLINIK: (histerično) Masa nema seóanja, nema pameti, nema volje. Masa je glina koju modes da oblikuješ kako hoćeš. Naslikaj istorijsku pozadinu, daj cilj i ruku koja óe je voditi i noside te na ramenima. (popizdi) Preko nodi! To se desi preko noći, zar ne! Uvede te vole, ujutru te mrze! ETEOKLE: (cinično) To se zove »nova stranica istorije«. (za vreme Ismeninog »unutrašnjeg« govora, braca jedan drugome dodaju Jokastu kao loptu: svako od njih fizidki je übeduje u pravednost svoje stvari i potom šal je onom drugom da bi ga ona kod njega zastupala). ISME NA; (»unutrašnji govor«) Muške reči, zaljubljene u vek baruta. Lančana reakcija s poznatim ishodom. Uvek ponovo izaziva muška delà; delà sile i módi. Napad, silovanje, pljačka, krađa. Po njihovom najdubljem übeđenju popustljivost je glupost, a mekoća slabost. Jokasta to ne shvata. ■