Bitef
Sofa Trio Rndimpešta Madarska
TITANIK I JA
Ideja i režija: László Rókás Koreografija: Margit Ralogb Scenografija: István Oldal Osvetljenje; Vincent vau Tilbeurgb Lèestvuju: László Rókás István Oldal Margit Ralogb
TITANIK I JA Ima li života ua Zemlji? Istraživački tim Sofa trija ualazi se ua tragu ovoj večnoj, maglovitoj misteriji. Kapetan Prof. László Rókás, Titanik Drngi, vodeći naučuik n uajmraeuijim noćima katastrofa, 19. i 20. septembra će n Ritef teatru doživeti istiuskii tragedijn prouzrokovauu pseudo ledeuom santom. I ou ée to zasignruo voleti. Zašto? Ova veličaustveua katastrofa otvara novu dimenzijn oduosa izmedu muškarca i žene, moruara i ajknla i, eveutnalno, izmedu debelog koreografa i pnblike. I kao što Henry Purcell (frauenski kompozitor IG3B- reče n svojoj poznatoj operi »Kralj Artur«: »Pnstite me da se opet namrtvo smrzuem i čnvajte se od žeua...« Zašto li je on to rekao? Nakou műdre disknsije istraživački tim Sofa trija stigao je do mesta
zvauog Vrh Istine. A tamo je g-da Santa Leda godiuama i godiuama iščekivala svog krasnog Titanika. Konaeno joj se zaista pruzila prilika da ga poljuhi. Zašto? «Misiim da sn uam svima potrebne katastrofe i uešto Ijnhavi« - glavni diskntant, Kai». Prof. Tit. L. Kókás reče ajknlama trenntak pre no što je potouno. ■
SOFA TRIO »Legende su nasa braua. One su jediuo istiuite ako im verujemo 11 uašiui srcima. Ako 11 iijima ne prepoznamo uašu sopstvenu priču, one sn popnt mrkog drveta ili snve rode«. Sofa Jedau korpulentui peuziouisaui uovinar, jedan krai ko vid i propali fndbaler i jedua pasiouiraua m ajka kője dece - sebe zajeduo uazivajn Sofa trio. IVjibova sren ngodua mesavina akrobatike, skakauja sa tramboline, plesa i poezije je pre reznltat spoja liénosfi pu il ill životne radosti negó ikakvog foriualnog zajedniékog treuiuga. Od svog nastfauka 1989, Sofa trio uije samo pridobijao srca pnblike sirom Evrope, veé je i profesionalno prizuat po svom prisnstvn na voilećim mednuaroduim festival! ma. Njibova maštovita interpreta cija pozuatib legendi prikaznje naš sopstveni svet n jednoj uovoj perspektivi. IVežnost, fragedija, bnuior i ironija n njibovom