Bitef

Reč kritike Pripitomljavanje (pesme) (...) Tvorci predstave imali su očito pred sobom cilj da jezikom teatra i po zakonima scenskog izraza, u neobavezno shvačenim okvirima pomenutog dramoleta, prikážu rukovet pesama Janoša Siverija. Nisu se mogli nadati da će iz toga da izraste pozorišni komád, ali su svakako težili tome da па temelju mnoštva svežih ideja, muitimedijalnih iskustava i napornih proba, na tragu stihovima sugerisanih atmosfera, želja, planova, poraża, oseóanja radosti i bola, stvore jednu (kod nas) novu, vizuelno atraktívnu, slikama, zvucima, emocijama, misiima i pokretima bogatu predstavu koja, doduše, u odnosu na uobičajene parametre nudi nešto manje, ali istovremeno donosi i jedan značajan i nov višak vrednosti. Zahvaljujuči izboru iz izuzetno vrednog pesničkog opusa Janoša Siverija, ali dakako i spretnoj režiji, ovaj tekst je organlzovan i tri (nazovimo ih tako) "svetiosna snopa" koja ne samo što čine koherentnu celinu vec se i međusobno ukrštajuói, tvore jedno neobično, samosvojno, katarktično delo kóje govori o Čoveku, i kao pojedincu i kao društvenom biču i trpnom objektu, ali i o društvu kóje ga determiniše. Tvorci multimedijalnih igara koristili su i mogučnosti pantomime, pevanih stihova, organski inkorpohrajuči u predstavu živú muziku, scenski pokret i svetlosne efekte. Sedmoro protagonista: Aron Balaž (Čovek sa šeširom), Krista Sorčik (Žena sa šeširom), Gabor Nadpal (Čovečuljak), Atila Mađar (Čika Maža), Atila Sabo (Feri), Edita H. Faragó (Mama Narandža) i Kinga Mezei (Mala Lisicą) izgovaraju stihove u neprestanom pokretu, skakanju, veranju, Ijuljanju, grljenju, gušanju, rvanju itd., i to ni jednog trenutka samociljno, vec prema zahtevima vrlo detaljno razradenih scena (...) Roža JODAL (Magyar Szó, Novi Sad)