Bitef

Ako Vam je Hamlet prijatelj i dolazi kod vas, Sta vam govoril Ova predstava je izvodena preko stotinu puta, i u svakom svom nastupu ga poznajem... ali znam sve više detalja o njemu. On je nevin; nije odgovoran za ono Sto je uradio. On je poput deteta, ponaša se kao deCak mnogo puta. Njegova opsednutost idejom o osveti vodi ga ka tragediji. önjenica da vas je Eimuntas NekroSius pozvao da sarađujete svedoči o tome da je prepoznao kvalitete jednog glumca u vašoj muzici. Šta vama donosi pozoriSte? Mnogo sam naučio od NekroSiusa. On je učitelj, duhovni voda scene. Zna kako da postigne varvarski jak efekat koristeä minimalna sredstva. On koristi jednostavne simbole, kakvi su vatra ili voda, i stvara magiju. Komad se uvek igra s ovom scenografijom. Pravila tog komada su ista; nije važno da li su pravila namenjena muzičaru ili glumcu - Sto ih pojedinac viSe nauči, bolji de biti na sceni. Moja Skola, u kojoj sam učio glumu, su bili moji koncerti. Kako biste najbolje definisali svoju muziku7 Ona se stalno menja. Nekad je to rok, nekada pop muzika, nekada je viSe alternativna, Meni lično su važnije same pesme od stila ili forme u kojima se mogu izvoditi... bilo da su lagane, čvrste ili izvorne. ŠEKSPIR ZA CRNO SRCE: NEKROSIUSOV HAMLET

Da ne bude nesporazuma, Vilijam Šekspir, veliki majstor engleskog jezika, postavljen na nekom drugom jeziku nije baš po ukusu svih, a ova jedinstvena adaptacija ima još manje Sans! da načini takav pothvat. Smatram se srećnikom što sam bio unapred upozoren od strane tri kritičara iz Toronta (dve strastveno negativne ocene, jedna hladno osred-nja - u najboljem izdanju) i podužim razgovorom sa samim Hamletom (Andrius Mamontovas), Sto mi je pomoglo da se psihički pripremim pre nego posvedočim ovom pozoriSnom tour de force- u. Ova razradena izvedba daje povod mnogim strastvenim pitanjima i žučnim emocijama, a razreSava ih u neverovatno malom broju: to jest, ukoliko niste potkovani znanjem o tzv. Litvanskom načinu rada, kako ga ja zovem. Da biste potpuno uživali u litvanskoj verziji Hamleta. a posebno u NekroSiusovoj, možda bi prvo bilo dobro da pokušate sagledati svet očima jednog Litvanca. Položajem u samom centru Evrope, skromna država Litvanija je bila strateška lokacija za mnoge ratove i za često brutalna širenja stranih imperija, od Napoleona u XIX do Hitlera i Staljina u XX veku. Pre nego Sto su im hrišćanstvo ili komunizam zakucali na vrata, ogromna vedna Litvanaca je obrađivala zemlju, živela u malim selima i bila veoma okrenuta prirodi. Njihovi stari duhovni nazori su se sastojali u verovanjima nalik onom da sve potiče od Boga i da Bog potiče iz svega. Drugim

rečima, Bog ne postoji na odvojenoj, nebeskoj ravni, već pre na ovoj našoj; u vetru, vodi i drveću, čak i u ljudima. Veliki deo ovog duhovnog nasleđa još uvek preoviadava u današnjoj litvanskoj muzici, umetnosti i književnosti, kao i nesumnjivo u ovoj verziji Hamleta. Možda ovo malo pojasni zbog čega scena postaje deponija svakojakih zemaljskih elemenata, pritom naravno misled na msvaj vode, leda , vatre i pepela koji se unosi na binu u toku večeri. Sledeće pitanje se tiče NekroSiusove upotrebe "simbola", kakva sigurno ni na koji način nije mogla biti namerena od strane počivSeg pesnika, naSeg prijatelja Sekspira. Ali probajte prvo da odbacite sve zapadnjačke predstave o simboličkom značenju da biste se uhvatili u koStac s ovim. Oduzmite referencu na biio šta i pogledajte na te kulise i nagoveštaje iz drugog ugla. Prema prastarom litvanskom verovanju, ako Bog preovladava u svemu, onda to mora važiti i za značenje, poSto je Bog podznačenje svega što postoji. A poSto se značenje može pronaći u bilo čemu, onda ni jedno pojedinačno značenje ne može biti dovoljno za bilo koji dati "simbol". Stoga velika oštrica testete koja visi iznad scene ne znači niSta: najverovatnije joj neko značenje nije ni bilo namenjeno, tako da režiser ne mora da otkriva njen značaj. Ona nema značaja. Ono Sto taj deo scenografije uspeva da uradi, s druge strane, je da posluži kao pozoriSna tačka fokusa za sve Sto se odnosi na duh hamletovog oca, smrt, raj, pakao ili šta god dmgo Sto je duhovne prirode. Drugi efekat koji postiže, kao i svaki NekroSiusov "simbol", je da izazove emocionalnu reakciju kod publike, i to opasnosti, bola ili vrebajuće kobi, i potpuno je neophodna u njegovom pripovedanju ove tragedije. Dakle, zaSto Hamlet drži

svoj dramatični "biti il 1 ne biti" monolog u papirnatoj košulji koja se rastvara u vodi, dok znoj lije s njega od upaljenih sveća, topeći se sa santi leda, i vised s lustera koji je duh okačio ispod oStrice testete iznad scene? Ukratko, Hamlet je iskreno na mukama: prost prevod engleskog teksta ove scene na litvanske red ne bi nikako mogao da izvuče odgovarajuća osećanja po Šekspirovom protokolu; dodatna vizuelna sredstva su bila savršeno u redu - i stoga su bila i upotrebljena. Jedan od neobičnih postupaka koje NekroSius primenjuje je kolidna nedozvoljenog zlostavljanja koju uvodi svojim likovima na sceni. Ovaj koncept je toliko doveden do krajnosti da je često nejasno koga to režiser zlostavlja, iik ili samog glumca. Režiserova teorija iza ovoga je da gluma mora biti teSka. Ako nije, svako može to da radi. A ako svako može da glumi. onda previše talenata propada. Ovo su razlozi zaSto je NekroSiusova scena tako neumorno aktivna i tekuća. U svakom trenutku neko nešto podiže ili pomera neku kulisu ili osobu. Uglavnom, samo je lik koji je u fokusu taj komeje podaren prelazni predah od nekog zamornog mentalnog ili fizičkog. rada, skoro kao da bi zadržao viSe snage za svoj efemerni trenutak pod reflektorima, gde uglavnom trpi još pravovernije zlostavljanje. Scena u kojoj su pantalone zanesenog Hamleta obmotane oko njegovih članaka naizgled predugo i previše ponižavajuće, je primer za pažnju. Možda je smisao iza ovog uniženja i drugih zlostavljanja našeg