Bitef

Jedna moja misao je odvratnija od najodvratnijeg prdeža koji možeš da ispustiš ispod jorgana. Od onih prdeža koji u zimu služe da ugreješ krevet i koji su bolji od svake furune! Ljudi misle da Eskimi pecaju tako što naprave rupu u ledu i da se hrane onim što ulove. E pa, neće biti. Zaboga, Eskimi jedu pasulj tokom celog daña, a noću svojim prdežima zagrevaju krevet! Ne prave rupu u ledu i ne sedaju sa štapom za pecanje. Otvore konzervu pasulja, uzmu kašiku i to lepo smažu. To su Eskimi koji se krčkaju u sopstvenim prdežima. Kao što se Evropljani krčkaju u sopstvenom moralizatorskom naklapanju. Kao što se Amerikanci krčkaju u sopstvenom neznanju. Kao što se političari krčkaju u sopstvenim obećanjima. Zbog toga mene toliko zanima odnos između onoga što sejede i onoga što se misii. Odnos stomak - glava u osnovi je gaziran odnos, a uspostavIja se podrigivanjem izazvanim gasom koji iz škembeta kreće u glavu, a izlazi kroz usta. Prepoznaje se po zadahu iz usta i prdežima. Aii, najviše po mirisu iz ušiju. Po mirisu iz ušiju čovek pouzdano može da sazna da li je пека osoba kvarna. Možda to ne znate, ali jedan od najneprijatnijih telesnih mirisa izlazi iz ušiju. To je znak da je nešto trulo u mozgu. Za to je kriva hrana ili, bolje rečeno, podrigivanje, koje predstavIja vezu želuca sa mozgom. Prdež, u poređenju sa smradom truleži iz ušiju, pravi je miomiris. Nema ničega goreg od toga. (Desilo se to mom psu. Mozak mu se raspadao. Stavljao sam mu neke kapi svake nod tokom nedelju dana. Kad bih se primakao njegovom uhu, zapahnuo bi me takav kužni smrad - apsolutna potvrda о istruleiom mozgu.) Ljudi kažu da ako hoćeš da saznaš kakavje neko u duši, treba da mu se zagledaš u od. A ja kažem:„Ako hoćeš da saznaš kakva je nečija duša, pomiriši mu uho". Odmah ćeš znati da li je pokvaren ili nije. To je zbog veze nastale između gasova. Ima nečega u nekim jelima što sjebava mozak. Ja radim kao klovn u MekDonaldsu. Ja sam taj koji deci daje one "happy meal"-ove. One kutijice sa vasionskim brodovima, dinosaurima i hranom, Ako dete to jede, jasno je da će na to i podrigivati. Zato što je podrigivanje najodglednija veza između creva i mozga, budući da nastaje u stomaku i izlazi na usta, to jest, kroz glavu.

Dakle, čovek misli ono što jede. Hi, bolje rečeno, ono što podriguje, posto je to sinteza onog što jede. (Nemam ništa protiv američkog naroda. Samo proučavam odnos između gasova i vezu gasova sa mozgom preko podrigivanja. I deformacije u mišljenju i promene u ponašanju.) Ozbiljno sam razmišljao da deci sipam otrov u„happy meal". Mišomor. Jebi ga, bolje da brzo umru, nedeljom, negó da celog života tumaraju sa trulom glavom punom odvratnosti, to jest kužnih i ružnih misli. Aja, ono što naumim, pazi se, ja to i uradim. Obično Ijudi svašta naume, a od toga ništa ne urade. 11l razmišljaju о strašnim stvarima, a na kraju uvek urade ono što je više-manje pristojno. Razmišljaju da übiju šefa, a posluže ga kafom. Razmišljaju da preskoče šipku na ulazu u metro, a kupe kartu za deset vožnji. Razmišljaju da prebiju policajca i ostave ga da leži na pločniku, a onda mu prilaze i pitaju ga za ime пеке ulice. Razmišljaju da abortiraju, a na kraju se reše da rode. Razmišljaju da nekog prosjaka zapale živog, a daju mu milostinju. Razmišljaju da glasaju za krajnju desnicu, a tu nedelju prespavaju. Razmišljaju da najzad postanu homoseksualci ili, bar, biseksualci, a ceo život spavaju sa kitom uz jednu ribu. Ovo je jedan „happy meal". Hajde da ga anallziramo. Tu je surogat zelene salate, surogat paradajza, a posebno ovaj tvrdi, okrugli komad mrke boje što izigrava pravi komad mesa. Tome treba dodati žute i crvene tečnosti čije formule ne sadrže niti trag senfa ill paradajza. Zatim ta eksplozivna smeša svih nabrojanih elemenata u ovoj čudesnoj kutijici zvanoj „happy meal" izaziva veliku kolidnu štetnih gasova kod deteta koje ga únese u sebe, uz prateće podrigivačko-moždane posledice. Onaj ko to pojede, vise nikad u životu neće modi da razmišlja kako treba. A to mogu naučno da dokažem. Zato je najbolje da tutnem mišomor u "happy meal" i u još ponešto. A posto ono o čemu razmišljam, ponavijam, ja, za promenu, i uradim, kupio sam trideset kilograma misomora i strpao ih u gepek svojih kola. Obukao sam odeio klovna Ronalda iz MekDonaldsa a u gepeku sam nosio mišomor. Ali, usput sam se predomislio, jebi ga. Pomislio sam da treba na to gledati malo pozitivnije, do đavola! Bolje i to jesti negó pusiti kitu. Zato što dete koje jede "happy meal" ne puši kitu. Ako ti je devet godina i živiš u Lisabonu, ¡des u MekDonalds