Bitef

svake nedelje. Ako ti je devet godina i živiš na Kubi, pušićeš kitu nekom italijanskom turisti. Ako ti je devet godina i živiš u Briselu, nedeljom ideš u MekDonalds. Ako živiš u Boliviji, ideš u rudnik da rintaš za Amere. Ako ti je devet godina i živiš u Firenci, nedeljom ideš u MekDonalds. Ako živiš u Africi, šiješ lopte za„Najk¡". Ako ti je devet godina i živiš u Njujorku, nedeljom ideš u MekDonalds. Ako ti je devet godina i živiš u Tajlandu, nemaš druge negó da te guzi neki Australijanac. A onda su dva aviona oduvala dva nebodera i svet je bio zapanjen. Verski motivi su samo još jedna laž. Verujete u političku propagandu isto kao što verujete u reklamu „Danonea". Jedna država misli da može da sravni Hirošimu i da prode nekažnjeno. Da može ekonomski da uništi Argentinu i da prode nekažnjeno. Da može da bombarduje bilo koji komad Zemlje i da prode nekažnjeno. A sire suprotnu propagandu: izjavljuju da su žrtve. Vojne trupe, „donnuts" trupe, „big mac" trupe, „Levi's" trupe, „Phillips" trupe, holivudske trupe... Kakvi smradovi! PRIČA O RONALDU, KLOVNU IZ MAKDONALDSA Tekst petla Sofronija Kad sam bio malí, biloje veoma mnogo crtaća. Nikad nisam shvatio zašto, ali u moje doba sva deca su bila luda za nekim mačorom koji jejurio miša. Deset godina kasnije saznao sam da se zovu Tom i Džeri. Deca ne bi ni pipnuia užinu, ni kiflu, ni džem, ni puter, već bi samo sedela širom otvorenih usta i gledala Toma i Dierija. Trebalo je da vidite moje drugove iz razreda: na stolu je bilo svega: kifli, diemova i instant kakaa... A njih za to zabole uvo jer bulje u televizor, u Toma i Dierija. I u Smehotresnu olimpijadu: Stvarne Kvarniće, Skubidubiće, Dragoljupčeta i Penelopu. I ja sam kao dete voleo teieviziju. Ali, kad bi me cale zatekao ispred televizora, zveknuo bi me po glavi i rekao:„Ugasi to, radi nešto. U boiju mater s tim detetom! Veliki si da gledaš crtaćel". Dok su ostala deca gledala crtaće, ja sam šegrtovao u mesari kod oca. U svakom slučaju, najčešće sam se dovijao da pogledam pokoji crtad i teieviziju. To sam radio kako bih imao о сети da pričarn sa društvom и

školi. Ali, о televiziji nikad nismo uspeli da razgovaramo jer sam ja gledao druge programe. Sa jedanaest godina potpuno sam se navukao na petla Sofronija i na Rafaelu Kara. Mojí drugovi su gledali Toma i Džerija širom otvorenih usía, a ja sam gledao Rafaelu Kara s otvorenim šlicem. Deca nisu gledala Rafaelu Kara, gledala su Pipa Pecaroša, jednog pederá koji je vodio dečju emisiju na drugom kanalu. Natakario bi nekakvu kapicu, a imao je operisane usne. Da biste stekli neku ideju o tome, ona poznata pesma:„ldemo u šetnju u ružnom autu, ali baš me briga jer nosim kolače", za koju svi misle da su je napisali Gaby, Fofo i Miliki, jer su je toliko puta snimili, u stvari je pesma Pipa Pecaroša koji je vaćario decu i terao ih da pevaju. Pipo bi im rekao:„Hajde, deco, pevajte!". A taj skot bi beležio note! Gaby, Fofo, Miliki i Milikito, svejedno. Kažu da se igraju sa decom, a u stvari ih tucaju i kradu im pesme. Zatim ih snime i dobijaju platinaste ploče! Veoma je mogućno da je pesmujdemo u šetnju u ružnom autu, ali bas me briga jer nosim kolace"komponovao neki od klinaca кода je Pipo seksuaino iskorišćavao, a ne Pipo Pecaroš. O tome je nepristojno pričati. Alijos je nepristojnije igrati moderni pies ili postaviti operu, zar ne? Ljudi mi kažu:„Slušaj, o svemu tome je bolje ne pričati". Dešava se, ali bolje je ne pričati o tome. Ljudi su stvarno đubrad! Ali, vratimo se na početak: dok su mojí drugovi iz razreda gledali Pipa i Toma i Džerijaja sam drkao ispred televizora uz emisiju „Zdravo, Rafaela". Mista mi nije izlazilo iz kare, samo šorka. Ali, bog te mazo, kakva uživanjcija! Jebi да, sav se raspilaviš kad ovde malo pomaziš vrat, pa kako onda da ne uživaš kad diras kitu? Ali, ni o tome se ne priča. Kad te pomaze po vratu ili po ruci, mnogo je lepo! Ali, ako ti diraju kitu... tad se cuti. Roditelji me nikad nisu uhvatili da drkam gledajući„Zdravo, Rafaela" jer je to bio predvečernji program kad je mesara još otvorena i ima mušterija. Oni dole obrađuju kosti i meso ručnom testerom. Aja na spratu iznad, ispred televizora, ručno obrađujem đoleta uz Rafaelu i njene momke. Moji matorci drmaju mašinu za mlevenje mesa... Aja Ijuljam majmuna. Biloje fenomenalno jerje Rafaela uvekizlazila da igra sa desetak frajera koji su joj svašta radiii. Podizali bi je, spuštali, prebacivali jedan drugom... Dobro, znalo se da su više od pola njih bilí pederi, ali trojica-