Bodljikavo prase

Страна 4

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

Лжциаине &есши СА гар§ж®зш»§»& „ХАМЛЕТА" зг н ш ш/*/кг%/л\ К1лОл\Л\/А'А\ж~.

(КогвПе) — Пазм, Бкмбо, посл« овог момолога, Хамлет ће нзбацмтм лобмку у врт.

Кад шаптач обуче ново одело

чм

Госпођа м господин Марковик хоће да удају своју ћерку па приређују домаћу забаву. На листм позваних г-ђа Маркови* примети све сама мушка имена. —- Како то? Зар ће од мграчица бити само ваша кки? упита оиа. — Па мислиш ли да ти ја приређујем забаву да бих удавао ту^е кћери или своју? — одговори г, МарковиК.

— Како тм се допада Стевина вереница? — О, ја је ценим врло високо. — И ја._ брат брату четрдесет1 ❖❖ Перица: — Ми св селимо, Павде. Павле: — Откуд знаш? Перица: — Малопре сам разбио прозор и мама није ништа рекла.

У Т9ГОВИНИ

НИЈЕ СЕ СЕТИО Разболи се Влаху жена и читавих пет месеци не устаде из постеље. За то време Влах је месио, прао, кувао и радио све остале ку^евне послове. Најзад му то досади те упадне код жене у собу и од све муке изудара је онако болесну... Идућега јутра он се силно зачуди кад не виде жену у постељи. Она је већ била устала и послују^и у огњанки весело је певушила, као да никад није ни била болесна. — Е, — уздахну Влах, — да сам се сетио да изударам покојног оца и мајку, и они би данас били живи и здрави! ❖❖ — Господине судија, моја жена и ја не можемо никако да се слажемо, те смо ради тога вољни да се разведемо. — И ја то исто желим, каже жена. — О, па ви се тако лепо слажете. Ето, обоје тражите једно исто. ❖❖ — Зар не налазите да је редак такав глас какав има моја ћерка? — О, да хвала Богу1 ❖❖ Два филмска стара склопила брак. Пријатељи запиташе младожењу како се провео на свадбеном путовању. — Ох, савршено! Хонолулу је заиста очаравајући— А твоја жена, да ли се м она забављала? — Надам се да јесте, — одговори глумац — јер се још увек није вратила из Каира. ❖❖ Један становник Чигака ухдпшен је и оптужен да је продазаз флаше с вискијем. Адвокат који га је бранио, чим је добио реч. показа прстом на оптуженога и на његов црвени нос, и рекао; — Господо, поротници, погледајте добро оптуженог м реците поштено да ли он има збиља изглед човека, који би се, када се дочепа неколико флаша вискијз, решио да их прода? У року од пет минута оптуженм је пуштен на слободу. ❖❖ Жена (љутито)): — Ти си лењ, без вредности, немгш карактера, лбжов си, најобичнији простак... Муж: — Е, моја драга, ниједан човек није савршен. ❖❖ Учитељ: — Рецимо, Јоване, да плата твога оца износи два хиљаде динара месечно. Када гр вога да за кирију пет стотина динара, колико му Још остаје. — Ништа. Стављен.а му је забрана на плату. ❖❖ — Зашто не поведете рачуна о свом животу? каже судија обијачу. Ето сад ћете провести пет година на робији само зато што се разбили једну празну касу. — Имате право, г. судија. Кад« се будем вратио са роби!о ја ку мало боље отворити очи. ❖❖ Жена: — Како се не стидиш да се вратиш кући у два сата ноћу? Муж: — Било ми је досадно. па нисам знао шта ћу д« рчдим до пет.

_

— Желите, можда, Један леп каЈиш) — Хвала. Ја носим »хозентрегере«.

(Магс АигеНо)

БАЛАСТ

(Ро .1.$сће капка(игеп) —" Дв бн ее уздигли, морамо бацити еав баласт.