Bodljikavo prase

*р°1Ј-

БОДЉИКАВО ПРАСЕ Страна 7

Це, (пра1 сс

—- Хајд 'г да испробам овај топ_ — Великм Боже, ово иде на супротну страну.- — Ово збиља нисмо желели.

Спомен-плоча у славу чичиних осамдесет девет чаша пива

У Сремској Митровици гостовао је Чича-Илија. Па стигао изјутра, свратио у једну гостионицу на доручак и поручио гулаш. Уз гулаш, разуме се, и чашу пива. А после, пошто је претстава тек увече, чашу за чашом. Кад је већ почело да се смркава, позвао је он гостиони.чара: — Плати! — Шта сте имали, Чича, молим лепо? И бирташ бејаше изгубио рачун. А ј Љ Чича није:

[ СРЕЋАН ГИИЕКОЛОГ Један лекар, специјалиста за порођаје, прича каКо се усавршавао у своме позиву. — У почетку нисам имао тако много среће. Први порођај који сам вршио није успео. Беба је заглавила, мајка добила трован>е крви и умрла, а отац се од жалости удавио. Недел>у дана доцније готово исти случај: беба заглавила, мајка умрла, а оца ударила капља од потреса. Е, али трећи пут већ... — Није вам се десило ништа еарочито? <— „успео сам да спасем оца. I « У НЕЗНАЊУ Срео се у понедељак наш попа са Тошом Испитучуром, па га хвали пред свима: — Сине Тодоре, не знаш колико ми је мило што си ми се и ти обрнуо на прави пут! — Зар ја? вели Тоша, с неверицом. — Јесте, синко, цела црква се радовала кад смо те видели јуче међу нама? — Та шта кажете, — вели Тоша, — дакле и тамо сам чак био? — Како можеш да излазиш свако вгче са својим мужем, кад се он уво< тако страшно опија? — Није то ништа изићи с њим. Много је те»е вратити се. НА ИЗЛОЖБИ — Луд је, нема сумње. |— Ко? Сликар? Не1 Купац_

— Један гулаш, каже он, леба и осамдесет девет чаша пива. — Осамдесет девет! запрепастио се бирташ. Та шта кажете! Знао сам да сте много попили! али толико._ — Колико форинти? пита Чича. — Какве форинте! Ни сексера вам нећу примити. То је почаст за мој бирцуз. И мермерну спомен-плочу таки ћу наручити, па ћу дати да се уреже шта се за овим асталом десило, да сви гости гледе, па да се фуртом чуде. БЈГШПАЦИ Очетсујући да му се жена раареши бремена, Анте је од ранога јутра седео у подруму и пио полагано ракију. Тако је то трајало све до подне, кад му ташта сиђе у подрум и саопшти радосну вест да му се жена породила и да може и он отићи да је види. Анте оде горе и уђе у собу, где му показафе пород — два синчића као две златне јабуке. Рекоше му да одмах оде у цркву за свету водицу и знамеше. Анте је био прилично загрејвн, али ипак стиже до цркве, из које су баш у тај мах излазила два свештеника — бар се тако њему учинило. Анте им приђе, учтиво их поздрави, па рече: — Молим вас, велечасна господо, да ми дате свету водицу и знамење за моја два синчића, које ми је жена данас родила. Али то уопште нису била два велечасна господина, него само један. | | ГЈУТНА ИСПРАВА I Кад су на граници прегледали путне исправе, један путнш хтеде да се нашали са чиновником, па уместо путних исправа даде му јеловник, који је узео у вагон-ресторану. Чиновник се брзо снађе и одговори: — Ваше су путне исправе у реду: телећа глава, прасеће ноге, говеђи бут, све се слаже!

ПОБЕЂЕНИ ГЕНЕРАЛ ЗНМА

— Ни ја нисам успео да их тучем. БРОДОЛОМНИН

— јгра, ево Орода! еилс јо ту!

— јв Варка!