Bodljikavo prase

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

Страна 5

КАКО СЕ УЗМЕ — Човекољубље расте с културои. — Али не у сваком случају. Например људождери су некултурни, па ипак воле људе.

вицЕви

■ Ш игалЕ БРааом

1С&ка <мали Лериир аглшишх рел.. ЛУ70

Г*Ји &жљ шалЕ -ебе/ш^ж. враши

Разговарају две усеедлице: — И помисли, нађем лопова испод кревета... — Какво узбуђење! А је ли био леп или ружан? — Е, то не знам! Он ме је први видео! ♦♦♦♦♦♦ Две пријатељице седе у п чсластичарници и разговарају: — Миша ми је рекао јуче да сам ја његов сан! одговори усхикено госпођица Љубица. — Врло интересантно, — упада Софијз, — баш пре неко.пчко дана причао ми је да га муче страшни снови. <♦♦♦♦ — Волео бих, госпођице, да изгледам као ви, и да имам Вандербилтове паре. — Ох, ви, ласкавче! — Зашто? Кад бих имао Вандербилтове паре, онда је сасвим свеједно како изгледам♦:♦♦♦♦ Разговарају два човека у Чикагу: , — Хајде да играмо каратч? (; — Не могу... I «— Зар немаш ниједан шпил? — Карте имам, али немам револвера! ПРИЧА ИЗ ЗАТВОРА

— Верујте г. чуваре, рекао сам само »Сезаме, отвори се«... и ето шта се десило. — Тешко време, Исак1 Послова све мање. Мораћемо да снизимо цене. — Како ти кажеш, тата. Само, реци ми којим артиклима треба да оборимо цене. — Узми, на пример, папуче од 25 динара, па напиши да се цене спуштају од 35 на 30 динара. ♦:-:♦ — Кажи ми, Росо, шта је најбсље радити, да руке постану беле као снег? — Ништа. ♦:♦♦:♦ Малог Перицу, који има девет година, мајка ухватила како пуши. — Зар те није срамота? упитала је строго мама и повукла га за уво. — Шта да радим, мамице! Већ четири године покушавам да се одвикнем од пушења па не иде, одговори Перица.

Моша Леви удавио се при купању а Исак отишао да то »издалека« саопшти Мошиној жени Сари, коју иначе није познввао. Кад се Сара појавила на вратима упита је Моша: — Станује ли овде удовица Сара Леви? — Не станује овде никаква удовица! — Е, ајде да се кладимо да сте удовица! А ако се кладимо, ви кете да изгубите, јер се ваш муж малочас удавио! ♦:♦♦:♦ Бранилац (по завршеном претресу): — Искрено ми је жао што нисам могао више да учиним за вас.

МИЛОСРЂЕ Просјак: — Госпођо, већ месец дана нисам видео парче меса. Госпођа: — Роза, покажите један котлет овоме човеку. НАЈЛЕПША КАЗНА Учнтељ: — Знаш ли да ми кажеш какав је грех учинио Адам и како је кажњен? Ђак: — Адам је загризао забрањени плод и због *гога је морао да се ожени Евом. НИЈЕ ХТЕО Судија1 — Ви сте о главу тужитеља сломили столицу? Оптужени: — Да, али то је био несрећан случај. Судија: — Дакле, нисте хтели да ударите тужитеља? Оптужени: — Хтео сам да га ударим, али нисам хтео да сломим столицу.

— Јао! Што вам је слатко то кученце! — Ал' тек како је дресирано. Кад му ја кажем хоћеш ли доћи овамо, или нећеш, онда оно дође ил не дође. ♦:♦♦:♦ — Хоћете ли метални иди дрвени.сандук? — Па који је бољи? — Обе су врсте добре. Метални су издржљивији, али дрвени су здравији. ♦:♦♦:♦ — У вашу ћерку заљубљен сам неопиеано! Топео бих до смрти када бих јој шта учинио иа жао1 — И трпећете! Познајем ја своју ђерку!

ДОЦКАН! — Господине писаре, јуче сам пријавио да ми је из џепа украден буђелар у тренутку кад сам предавао на пошти једну упутницу. Међутим, буђелар ми је остао код куће. Сад сам га баш нашао. — Доцкан. Већ смо ухватили лопова.

ДУГА ЛАСТА Судија: — Сад ћу вам прочитати сва кривична дела, која сте учинили пре овог злочина. Оптужени: — Господине судија, смем ли за то време да седнем?

ЗЛОБНО — КраЈње је време да поправим зубе. Још мало па нећу смети да отворим уста. — Хвала Богу, бар ћу једном и ја доћи до речи.

ИНТЕРПУНКЦИЈА — Приметио сам да ти уопште не употребљаваш интерпункцију, каже професор ђаку. — Ја мислим да је интерпункција непотребна, одговара ђак. Паметан човек ће застати кад треба, баш и ко не ставите тачке или запете, а будали дајте и врљике, он ће их прескочити.

ИЗ СУЈЕВЕРЈА — Дајете ли своме особљу тринаесту плату? — Боже сачувај! Ја сам страшно сујеверан.

•— Ако ми одмах не пустиш ноге ударићу те овим пијуком по глмиЦ

ИЗ МАЛЕ СУДСКЕ САЛЕ — Оптужени сте да сте као чиновник пореског одељења скидали марке са разних акта Шта имате да кажете у своју одбрану? — Знате, ја сам страствн филателиста. У ПОЈПГЦИЈИ — Украли су вам ципеле, а шта су коштале? — Па, кад су биле нове, тиатио сам их 120 динара, а после сам их двапут пенџетирао по 32 динара, дакле укупно 184 динара.

Осуђени: — Не говорите ми о томе! Држим да је и три годинв сасвим доста. ♦:-:♦ Сара се жали муж у. — Чујеш, Авраме, за овај прозор можеш да ми купиш завесу. Преко пута станује неки поручник и може да ме види када се умивам. — Ни бриге те, Саро, ако те види кад се умиваш, кулиће он завесу за свој прозор.

истинито

ХРАБАР ЧОВЕК Кројач: — Шта ти је рекла она хуља, кад си иу поднео рачун? Шегрт: — Рекао ми је да ће ме изударати ако му још једном изађем пред очи. Кројач: — Врати се и кажи му да се ја ии најмање не бојим његових претњи. ЧУДНА СТВАР — Ја не умем да решавам укрштене речи. — Па шта радиш сшда део дан у канцеларији? ИЗ АДВОКАТСКЕ КАНЦЕЛАРИЈЕ Код пожаревачког адвоката упада сељак: — Колико тражите, господине, 'вокате, да ме раставите од жене? — Пет хиљада... Сељак без речи прилази вратима. — Три хшћаде, — зауставља га адвокат. — Г'лај ти ггосла, господине, — одбија презриво сељак, — немо' да се мучиш. Има их доста у селу који ће за два'ес банки ,да је заколог, " ,

— Извинмте, господин већ леасм_

— Кажи ми, Мошо, када би ти елучајно као вођа патроле шао на непријатеља, какве кораке предузео? — Најбрже и најдуже, господине поручниче! ❖♦:♦ Исак (шапуће Моши): — РчКи ђу ти у поверењу, твоја жена ми се иимвло не допада! Како сч могао да се њоме ожениш? Грбава је, разрока, муца_ — Моша: — Што шапућеш? Говори гласно, она јв и глува. ♦:♦♦:♦ Богати фабрикант сира посетио је са своЈом женом један концерт. После прве тачке коју је певачица врло рђаво отпевала, фабрикантова жена пљеска као махнита. — Што пљескаш толико, пита је муж? Њена песма била је ужасна! — Тако је, рече му жена пљескајуки и даље ,али ја бих хтела да још једном видим њен^ хаљину коју хоћу да копи^аЛ