Bodljikavo prase

Бро; 10

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

Сграна 3

орили ^©иеирилике

— Уделите, господине, сиромаху... — Море, лако је вама сиромасима. Ви добијате бесплзтно лекове од општине. Његове муке

— Ех, што не протегну ва жност нишких наређења и на Београд. Јутарње изненађење / :• 7 .*. - ^.; •. \ ; • п • • У\ л „ •/— ^/\ * • • _Ј 1• ^ / \ '

ЛранаЏен пашпис наисџ карикамурџ! Т^ЈсЈШЈишЈоа . 4С „

/Ј&а&ос МС1лЈШ рл&цгову. ^^илна концентрациј а

савезника

— Јесам ли тм гввлрила да не правимо кућу од дрветаП

Резултат нашег наградног конкурса

Ма да је знатнији део наших читаоца био погрешно уверен да и наш наградни конкурс спада у — вицеве »Бодљикавог прасета«, учешће на нашем првом наградном конкурсу било је врло живо. Између великог броја приспелих одговора било је тешко изабрати најдуховитији. Ипак, жири састављен од чланова редакције нашег листа успео је да издвоји и као најбоље

награди следе^е одговоре: Првом наградом од 1000 динара одговор који гласи: »Како мали Перица зами. шља Рајтерову вест: »Силна концентрација савезника« (срећни добитник је г. Пера Ми^ић, из Ноћаја, з. п. Богатић). Другу награду од 200 динара добио је г. Драгољуб Ј. Петкови^, из Београда за одговор: »Ограничени љу-

ди«. Г. Петкови^ није нам доставио ближу адрасу. Трећу награду од 100 динара добио је г. Милош Новакови+н, службеник железничке станице Ковачица (Банат за одговор: »Черчил: — Ово је слика слободе коју смо били наменили малим народима.« Двадесет даљих читалаца награђено је бесплатном полугодишњом претплатом на наш лист.

НЕПОВЕРЉИСИ ГОСТ Директор једног хотела примети пикола како пред вратима у ходнику чисти пар ципела. — Је ли ти, повика он љутито, колико сам ти пута рекао да не чистиш ципеле пред собним вратима, него да их однесеш доле! — Извините, господине, одговори дечак, али овај пар не могу да однесем доле. — А зашто? — Јер су то ципеле неког неповерљивог госта који их држи за узице иза врата. ЛАЂА У БУРИ Један поп се возио лађом, кад настаде таква бура да је изгледало да ке брод сваког часа потонути. Сви се уплашише, па чак и морнари. — Господине капетане, упита попа, реците ми да ли смо у опасности, јер бих хтео да се припремим. — Ако ветар не стане, одговори капетан, за један сат сви кемо бити у рају. — Сачувај нас. Боже т?»ве несре^е! рече попа.

Мани цуре!

Дошао један добро^удан трговац из унутрашњости у Београд и, пролазећи поред велике фризерске радње, запазио натпис: »Матсиге«. Сматрајући да је то написано домаћом латиницом, човек је лепо прочитао: »Мани цуре«... Изненадио се: — Зар овде, у великом граду, да манем цуре кад их ни у својој варошици не остављам на миру! Ушао је у радњу са необичним натписом да би утврдио у чему

је ствар. Одмах му једна млада маникирка зграби руку и поче да га маникира. — Зар поред овакве лепотице да манем цуре? — окуражи се трговац и предложи маникхрки да га посети у хотелу, пошто јв усамљен и пати од досаде. Посета није била непријатна, али је оставила трговцу неочекивану успомену. Кад му је лекар то потврдио, он рече тужно: — Тек сад разумем зашто је тамо написано: »Мани цуре«!

Лзубавни требник

Госпођа обилази стан и улази у девојачку собу, где опази књигу под насловом »Љубавни требник« и једно писмо које је њена куварица Ержика преписала из овог »Требника«, госпођа прочита: — Драги мој Ђоко, Никола, Гојко, Антоне, Томо, откад сам први пут угледала твоје плаве, зелене, граорасе. црне очи и твоју плаву, смеђу, црну, риђу

косу, твоје високо чело, твоје дугачке, кратке или поткресане по енглеским бркове итд., твоју фину капларску, жандармску, ватрогасну, железничку униформу идт., заволела сам те од свег срца. Шаљем ти сто, хиљаду, десет хиљада пољубаца нежних, страсних, жарких. Твоја Милојка. Драгиња, Перса, Мицика, Ката или Иванка.