Bodljikavo prase

број 14

БОД^ИАВО ПРаСЕ

Сфана 3

шш

'У МШНШЕ

Недеља, 1 март. — Мој пријатељ има, однекуд, старомодну навику да је велики моралиста. Непрестано грди младеж, те не знам оваква је, те онаква је... Данас он дошао кући на вечеру и види у ходнику ћерчицу свога суседа како се љубака са неким младићем. Младић утече а девојка пошла испред н»ега као да се ништа није десило. — Па, како то? — чуди се мој пријатељ, и зграњава. — Ти тако мала девојчица па се љубиш са онако великим младићем? — То је једноставно — одговори равнодушно мала — он се мало сагне, а ја се пропнем на прсте, па иде... Понедељак, 2 март. — Имам сестричину у Основној шкбли. Школе не раде али учитељице обилазе ћаке и контролишу учење. Дође данае тако учитељица и носи зембил. — Опростите — поче још с врата да се извињава — ја свратила, онако, узгред. Пошла да пазарим па узалуд обилазим пиљаре, нигде ни лука ни кромпира... — Па што не кажете — повикаше моји. — Ни ми немамо много, али ћемо радо да одвојимо за вас. Треба једно другог да помажемо... Захваљује се учитељица, и Бог зна како. И непрестано хвали моју сестричину како је дивно, бистро дете. Види се да се старе навике са села лако не губе. Уторак, 3 марта. — Данас сам, у мраку једног биоскопа, присуствовао једној дирљивој љубавној сцени. — Драга, волиш ли ме? — пита он и нежно јој стиска руке. — Обожавам те. — И живот би дала за мене? — И живот! — И све што ти је најсветије? — Све! — А хоћеш ли сутра да чекаш на ред пред дуванџиницом за мене? Среда, 4 март. — Сретнем једног рођака, мондена, иде тганосито као да је прогутао дирек. И некако нарочито упадљиво размеће ноге. — Шта си се, море, уобразио? питам га ја. — Нисам се уобразио него сам купио, ето, ципеле од кучине. — Па како служе? — Није ствар у томе. Свеједно ми је како служе него са-м некако морално задовољан. — Како морално? — Па тако. Сада се држим оне старе пословице: ко нема у глави има у ногама... Четвртак, 5 март. — Седе кафански стратези у бифеу и препиру се о рату на Пацифику. Пред њима литрењак црног. — Видите — каже пензионисани капетан Гиле. — Енглези у односу на своју колонијалну војску узимају учешће колиКо рецимо има алкохола у овом вину. Бифеџија Сотир, који је пажљиво слушао, упаде: — С'г разбирам. Енглези ги, значи, уопште нема. Петак, 6 март. — Дошао мог суседа дечак сав исцепан и иепребијан. Мајка ударила у запомагање. — Црни Мико, опет си се играо рата. — Јесам, мама — каже кисело шврћа. — И опет си ти био Енглез! — Е, нисам, мама. Овог пута сам био Американац. Субота, 7 март. — Шетам се данас са својим пријатељем, кројачем. У сусрет нам дође један лепо обучен господин а мој кројач скиде шешир и поклони се мал' те не до земље. — Ко је тај? — питам кројача. — Појма немам. — Па што му се тако дубоко клањате? _ — Па, послао јуче по дечаку одело да му очистим једно десетак масних флека... Штампарсне грешке На крају, децо, рече учитељ, препоручићу вам да читате приче а нарочито масне (басне). Узео је платцо и на њему оборио (обојио) још необорену (необојену) кућу. Променили смо и весло (гесло), па ипак нам ништа не вреди. Он узе ноге (ноте), СЈави их на клавир и отсвира увертиру из опере™ Почео је да се рита (пита), где да купи коњско месо. Он узе нос (нож) и исече ковасиц-у. За време лова привукао се опрезно и украо му њушку (пушку). Скинуо је са дрвета муњу (дуњу) и појео је са задовољством. Хтео је да га запржи (задржи) за ручак, али он изјави да је заузет. Те вечери сви су погледи били упрти у њу, јер је носила на себи праву персијску свињу (свилу). — Ако се ожените ћерком рентијера Дерикожића, упознаћете тек онда праву врећу (срећу). — То је био диван брачни ћар (пар): симпатичан пуж (муж) и лепа пуначка клада (млада). — Г. Петровић је био наш угажени (уважени) јавни јадник (радник).

Са&ремена

ПЕСМА ДАНА Мој је дика отишо од нане Да по шуми гони партизане Свуд их гони; по шуми и друму Из Србије да истреби чуму. Па кад сврши овај посо свети Он ће мене за жену узети. ОПАСНА КЛЕТВА Један црноберзијанац је овако испевао песму: Бог убио оног државника Ко ј' остао празног новчаника И ко није стекао брат-брату На пет спрата луксузну палату. А и сада ништа нам не фали; Ко је вештак може да спечали. Нема руже без бодље и трна Нека живи наша берза црна. И сад, браћо, силна пара пљушти Кад год уме народ да ољушти. Увек има гноја, када прсне чир Сунце му његово — ко закључи мир. ЕПИГРАМ Они што још нису зрели Од зиме су чуда хтели Лагали на сат и хват Да ће зима решит' рат. Рђав рачун био скроз Сад сви виде: прош'о воз! ЗАГОНЕТКА Округло на ћоше Сви га много троше Ал, се слабо вари И стомак поквари. А у ратно доба То је бофл роба Бесплатно се даје Чик погоди, шта је? (ихоаа знжв[/) Из наредног броја најзад ћете сазнати ИЗНЕНАЂЕЊЕ које смо вам припремнли.

Благодаре1пи предусретљивости немачних власти „БОДЉИКАВО ПРДСЕ" може се од сада растурати у свим заробљеничким логорима у Немачкој. ОМОГУЋИТЕ СВОЈИМ РОЂАЦИМАИ ПРИЈАТЕЉИМА ПРИЈАТНУ РАЗОНОДУ! Претплатите заробљенике на „БОДЉИНАВО ПРАСЕ" Тромесечна претплата стаје само 36.д и н.

»■

к%%

Са&ремгна енцшслапеџи(а Британика

Гарантија — најбагателнији поклон, који најрађе делимо. Денкерк — славно место где је наша славна армија постигла још славнији успех (у повлачењу). Конвој — неуспели транспорт из Америке ,за Енглеску. Малајско острво — некад било сад се спомињало. Малта — острво пустоши и лома. Либија — „Тврд је орах воћка чудновата, не сломи га, ал' зубе поломи". Независност Индије — обећање лудом радовање. Рајтер — званична плутократска агенција за протурање лажи. Склониште — соба за играње бриџа и покера. Черчил — човек који много обећава, а баш ништа ае испуњава. Савремени разговор

Слаку сваког дана девојку да узме млеко код ва«. Добро даваћу вам по 12 динара. Али имате да музете пред њом. Онда по 15 динара. И то у суду ко]и ће она донети. У том случају 20 динара.